ВИДОВДАН (2022)

У 15/28. дан месеца јуна, када Црква празнује спомене Светог Пророка Амоса и Светог Мученика Вита (Витовдан ~ Видовдан), у нашој помесној Цркви се још празнују спомени Светог Великомученика међу царевима кнеза Стефана Лазара Хребељановића (+1389), Светих српских мученика и два српска Света Патријарха из Лазаревог времена – Јефрема (+1399) и Спиридона (+1389).

Смрћу два наша цара – Стефана Уроша IV (Душана) и сина му Стефана Уроша V, наша царевина се распала, па је након међусобних борби великаша, царски зет Лазар успео уз Божју помоћ и благослов Цркве да окупи области у једну државу и да буде признат за свесрпског владара.

Благочестиви Лазар је подигао више задужбина – манастире Раваницу, Горњак и Решковицу, а у Крушевцу цркву Лазарицу посвећену Светом Архиђакону Стефану. Помагао је Светогорским манастирима, а понајвише Хиландару, нашем у то време манастиру Светих Арханђела у Јерусалиму, манастиру Свете Великомученице Екатерине на Синају, а на својој земљи манастиру Сисојевцу и многим црквама.

Турском надирању се супротставио организовањем оружаног отпора и имао је у томе успеха у више битака, али је погинуо у боју на Косову на бранику Хришћанства на дан своје Крсне славе 1389. године. Сахрањен је у Приштини, а две године касније су његове Свете Мошти пренете у његову задужбину Раваницу, где и сада почивају, иако су током векова биле преношене више пута.

Његова благоверна супруга Милица, праунука Немањиног сина Вукана и ћерка Вратка, војводе топличког и полимског, опеваног у нашим народним песмама као Југ-Богдана, замонашила се четири године по Лазаревој погибији, пошто је владала као кнегиња до пунолетства (16) наследника Стефана.

Свету Литургију у нашем храму је служио протонамесник Милош Пешић. Појали су јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац, Обрен Тутњевић и Радивоје Панић.

Након Литургије је одслужен парастос за војнике и војсковође погинуле од боја на Косову до наших дана.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.