“Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, Који си обрадовао Ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божји, Избавитељ света.”
(тропар у преводу протојереја-ставрофора проф. др Драгана Протића)
“Вазнесење Господње Црква слави у 40. дан после Васкрсења Христова, кад се Господ и узнео на небо, – и тај празник увек пада у четвртак шесте седмице после Васкрса. Пошто се, након свог Васкрсења, Господ јављао ученицима говорећи им о Царству Божјем, и пошто им је заповедио да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају Обећање (Силазак Светог Духа), извео их је – 40. дана – до Витаније [1], подигао руке и благословио их, и благосиљајући их и даље – узнео се на небо. Док су ученици, са горе Јелеонске [2], гледали облак који је сакрио Господа од њихових очију, и пут неба, објавише им Анђели да ће исти Исус, Који се од њих вазнео на небо, доћи на исти начин на који се и узнео.” (јеромонах Хризостом Хиландарац, Светачник, том други, стр. 685-686)
У четвртак шести по Васкрсу, 21. маја 2026. године, када Црква празнује Вазнесење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем храму је Свету Литургију служио протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, а појали су јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац и Владимир Никић.
[1] Витанија је село на источној падини те горе, на путу за Јерихон. Христос је ту често боравио, посећујући своје пријатеље – Светог Лазар Четвородневног и његове сестре Свете Мироносице Марту и Марију.
[2] Јелеонска или Маслинска гора се налази километар источно од Јерусалима, одвојена од њега Кедронском долином. У подножју је Гетсимански врт. Са ње се Господ Исус Христос вазнео на небо, као што сведочи Свети Апостол Лука (Дела Апостолска 1,11).
