„Ходите сви да певамо Онога, Који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету, и говораше: Ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој!“ (кондак)
На Велики петак, 17/30. априла 2021. године Господње, у нашем храму је служено Вечерње са изношењем Плаштанице у којем је, сем целог братства, учествовао наш хор певајући духовна дела Мите Топаловића, Јосифа Маринковића, Марка Кузмановића, Марка Тајчевића, Стевана Мокрањца, Добрија Христова, Александра Архангелског, Леонида Малашкина и Дмитрија Бортњанског. Дириговала је госпођа мр Вера Царина.
У питању је традиција која се сачувала од 1887. године. За ову прилику, са благословом старешине нашег храма протонамесника Слађана Тубића, хор је издао публикацују са поретком службе и то са текстовима песама на црквенословенском, али и са преводом на савремени језик.
Црква се у овај дан сећа великих и спасоносних страдања Господа нашега Исуса Христа и Његове смрти, као и скидања с крста и погреба (на Јутрењу Велике суботе).
„Скинувши пречисто тело Спаситељево са крста, и обвивши га платнима натопљеним мирисима – по обичају Јудеја, Јосиф и Никодим га положише у нову камену гробницу, у врту Јосифовом, који се налазио у близини Голготе. Потом, на врата гроба навалише велики камен. Чину том, тј. погребу Христовом, присуствовале су и Марија Магдалина, и Марија – мати Јаковљева и Јосијина.“ (јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни светачник, том други, стр. 674)
Међу Пророцима се истиче Исаија, чија пророштва о страдањима Господњим из 52. и 53. главе треба прочитати наука ради. Истражујте Писма јер она сведоче о Њему.
„Данас виси на дрвету Онај, Који је на води земљу утврдио. Венцем од трња се крунише Онај, Који је цар Анђела. Лажном порфиром огрће се Онај, Који је огрнуо небо облацима. Шамаре прима Онај, Који је у Јордану ослободио Адама. Клинцима би прикован Женик Цркве. Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима Твојим, Христе. Покажи нам и славно Твоје Васкрсење.“ (Посни триод – српски превод, Епархија темишварска, Темишвар 2017, стр. 1144)
Плаштаница, о којој је реч, је платно са сликом полагања тела Христовог у гроб и ликовима Светог Јосифа Ариматејског и Никодима и жена Мироносица.
По свршетку Вечерње су најпре свештеници целивали ране Христове изображене на Плаштаници, а потом и присутни верници. За време целивања Плаштанице појци Стојан Оморац и Обрен Тутњевић су појали „плач Пресвете Богородице“ – канон црквеног песника Симеона Логотета.
Увече је служено Јутрење Велике суботе у којем су свештеници појали похвале тј. „статије“ јер „у Свету и Велику суботу празнујемо боготелесно погребење Господа Бога и Спас нашега Исуса Христа, и Његов силазак у Ад“, којим речима почиње синаксар.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
Галерија 42 светлописа (slideshow)
