„Са свих страна, Апостоли, овде окупљени,
у Гетсиманском селу сахраните моје тело,
а Ти, Сине и Боже мој, прими душу моју.“
(Светилен Празника)
У 15/28. дан месеца августа Света Црква молитвено празнује Велику Госпојину односно Успење Пресвете Богородице, када су се „зачудиле анђелске силе гледајући у Сиону свога Владику како на Својим рукама носи душу Оне, која Га је пречисто родила.“
Црквени песник Свети Козма Мајумски, творац првог од два Празнична канона, улази у суштину овог догађаја, коме су се опевајући га овако: „Родила си Бога и примила си почасти победе у људској природи својој, па си се уподобила Творцу своме и Сину и уздигла изнад природе; ипак си се и повиновала законима природе – зато умиреш, али и са Сином вечно живиш.“ (тропар 1. песме)
На другом месту истиче и нетрулежност Богородичиног тела: „Даде теби, Дјево, Бог и Цар свију оно што је надприродно – у Његовом рођењу тебе као девојку сачува, а тако и у гробу тело твоје сачува нетрулежним и прослави га божанским престављењем, дарујући част теби као Син Матери.“ (тропар 6. песме)
Творац другог канона Празника је Преподобни Јован Дамаскин.
Света Литургија у нашем храму је служена саборно. Началствовао је протојереј-ставрофор Радослав Милановић, а саслуживали су протојереји-ставрофори Радослав Радмановић и Стеван Урошев, протојереји Бојан Кошанин (Панчево, Стрелиште) и Милан Јовановић (Борча), протонамесник Слађан Тубић, јереји Станиша Кљајић Перић (Банатско Ново Село), Милош Ранисављевић (Панчево, Младост) и Рајко Вулин, и ђакон Радан Шарић, уз учешће нашег хора и јереја Жељка Младеновића и ђакона Ненада Савића за певницом.
Кума овогодишње Храмовне славе је била госпођа Гроздана Миленков, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе Панчево. Након ломљења Славског колача и беседе, кумства се прихватио господин Срђан Миковић, председник нашег хора.
Уз појање тропара Празника, претходно је вршен и крсни ход око храма. Крст је носио вероучитељ чтец Владимир Козић, Празничну икону кума, а црквене барјаке нови кум и господин Жељко Огризовић, председник наше црквене општине.
Након Литургије, верници су били послужени Славским колачем и житом, а била је припремљена и трпеза љубави у порти.
У заглављу чланка је као илустрација неовизантијска фреска „Успење Богородице“ са западног зида изнад хорске галерије, рад академског сликара Живорада Настасијевића (+1966).
„Вршећи овај божански и свечасни празник Богоматере, приђите богомудри људи рукама пљескајући да дочекамо и прославимо из ње Бога рођеног.“ (ирмос)
