рад банатског сликара, портретисте и иконописца Данила Петровића (+1873),
познатом под уметничким псеудонимом Константин Данил
″Вазнесење Господње Црква слави у 40. дан после Васкрсења Христова, кад се Господ и узнео на небо, – и тај празник увек пада у четвртак Шесте седмице после Васкрса. Пошто се, након свог Васкрсења, Господ јављао ученицима говорећи им о Царству Божјем, и пошто им је заповедио да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају Обећање (Силазак Светог Духа), извео их је – 40. дана – до Витаније, подигао руке и благословио их, и благосиљајући их и даље – узнео се на небо. Док су ученици, са горе Јелеонске, гледали облак који је сакрио Господа од њихових очију, и пут неба, објавише им анђели да ће исти Исус, Који се од њих вазнео на небо, доћи на исти начин на који се и узнео. – Празник Вазнесења Господњег продужава се до петка Седме седмице по Пасхи (Васкрсу).″ (јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни Светачник, том други, Цветни триод, Београд 1989, стр. 685-686)
Јелеонска или Маслинска гора се налази километар источно од Јерусалима, одвојена од њега Кедронском долином. У подножју је Гетсимански врт. Са ње се Господ Исус Христос вазнео са две природе и са славом на Небеса и сео уз Оца. Тако је и наша природа, која је у давнини отпала, узнета изнад ангелске, обожена и надразумно смештена на престолу.
Витанија је село на источној падини Маслинске (Јелеонске) горе, на путу за Јерихон. Христос је ту често боравио, посећујући своје пријатеље – Светог Лазар Четвородневног и његове сестре Свете жене Мироносице Марту и Марију.
“Последње јављање Васкрслог Христа Спаситеља завршило се Његовим Вазнесењем на небо, које најдетаљније описује Јеванђелист Лука. Укратко о томе говори и Јеванђелист Марко. До овог јављања дошло је у Јерусалиму, када су се Апостоли вратили из Галилеје, после четрдесет дана током којих им се Господ јављао, учећи их о Царству Божијем, како саопштава Свети Јеванђелист Лука (Дела Апостолска 1,2-5). Господ је дао заповест Апостолима да остану у граду Јерусалиму, док се не обуку у силу с висине, обећавајући да ће им послати обећање Оца Свога, под чиме треба подразумевати слање Духа Светога, ради помоћи у делу њихове васељенске проповеди. Дух Свети је требало да им да неопходну силу за савршавање овог великог дела – проповеди Јеванђеља читавом свету. Затим је Господ извео Своје Ученике напоље из Јерусалима, до Витаније, која се налази на источној страни Маслинове горе, и подигавши руке Своје благослови их.” (Свети Аверкије Џорданвилски, Православно тумачење Новог Завета, Њујорк 1954, 1987, Београд 2006, стр. 335)
На Светој Литургији се чита о овом догађају из Дела Светих Апостола (гл. 1, ст. 1-12) и из Светог Јеванђеља по Луки (гл. 24, ст. 36-53). У Празничној служби, први канон је саставио Преподобни Јован Дамаскин, а други Преподобни Јосиф Песмописац.
Син Божији, Богочовек Исус Христос, се видљиво, ношен на облаку, узнео на Небеса са Маслинске горе у људском телу од крви и меса, духовном и са душом, а примљеног од Деве Марије у времену, које је васкрсло из мртвих, ка бестелесном Оцу, и то пред многим сведоцима да увери све њих, а преко њих и нас, да ћемо се тако и ми узнети на Небо после општег васкрсења мртвих.
То значи да сви имамо да чекамо опште васкрсење тела, опште преображење трулежних у нетрулежна тела, опште вазнесење, али и Страшни суд Правосудног Господа.
О општем вазнесењу се чита из Прве посланице Солуњанима Светог Апостола Павла на сваком опелу, изузев Светле седмице. Чита се и у већину субота на Светој Литургији, а реч је о следећим стиховима:
„Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће Сâм Господ са заповешћу, гласом Арханђела и са трубом Божијом, сићи с Неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.“ (1. Сол. 4,15-17)
Света Литургија у нашем храму је о Спасовдану, 13. јуна 2024. године, служена саборно. Началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, а саслуживали остали пароси при нашем храму. Старешина храма протојереј Слађан Тубић је беседио о Празнику.
“Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, Који си обрадовао Ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божји, Избавитељ света.” (тропар у преводу протојереја-ставрофора проф. др Драгана Протића)
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
