рад банатског сликара, портретисте и иконописца Константина Данила (+1873).
У 29. дан месеца августа, а 11. септембра по световном календару, Света Црква празнује Усековање часне главе Часног славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована, које се догодило пред јеврејски празник Пасхе у Севастији, дакле у месецу марту или априлу. У овај дан је, пак, освећен храм на гробу Светога Јована, који су подигли Свети цар Константин Велики и мати му Јелена.
„И чу краљ Ирод, јер се Његово (=Исусово) име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у Њему. Други пак говораху да је Илија; а неки говораху да је пророк, као један од пророка. А Ирод чувши рече: Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих. Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамници због Иродијаде жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: Не смеш ти имати жене брата свога. А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И саслушавши га беше у неприлици; ипак га је радо слушао. И када дође погодан дан, када Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А краљ рече девојци: Затражи од мене што год хоћеш и даћу ти. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти – до половине свога краљевства. Она пак изишавши рече својој мајци: Шта да затражим? А она рече: Главу Јована Крститеља. И одмах ушавши брзо краљу заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. И сневесели се краљ врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници, и донесе његову главу на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде својој мајци. А ученици његови чувши дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб. И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише.“ (Мк. 6,14-30 у преводу протођакона др Емилијана Чарнића)
Безакоње владара Галилеје и Переје Ирода Антипе са титулом тетрарха, једног од синова Ирода Великог, коме се Свети Јован Крститељ јавно успротивио, било је сажиће са својом братаницом и снајом Иродијадом, пошто је своју закониту жену Фазелису отерао. Иродијада је била законита жена његовог полубрата Филипа, али и кћи његовог другог полубрата Аристовула.
Непосредни узрок погубљења Претече је душегубно пијанство Иродово у којем пристаје на искање главе Јованове од скверне плесачице Саломије по наговору њене мајке Иродијаде, као цену демонског плеса.
Како је глава Претечи посечена на рођенданском пировању уз блудни плес, пијанство и стомакоугађање, Свети Оци су у старини утврдили правило да се у овај дан пости како се не бисмо показали заједничарима Иродовог стомакоугађања.
Црквени песник је испевао последице овог догађаја у кондаку Празника: „Славно Претечино усековање би по неком Божјем Промислу да проповеда долазак Спаситеља и онима који су у аду. Нека јауче Иродијада, која је измолила незаконито убиство, јер не заволе закон Божји, већ варљиви, привремени.“ (превод протојереја-ставрофора проф. др Драгана Протића)
У Недељу 13. по Духовима, 11. септембра 2022. године, о спомену Усековања главе Светог Јована Крститеља, Свету Литургију је у нашем храму служио протонамесник Слађан Тубић, а појали су појци Стојан Оморац и Обрен Тутњевић и хор, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
