Део иконостаса у нашем храму са иконом Светог Јована Крститеља.
У соклу је представљено Усековање, рад Константина Данила (+1873).

Света Црква у 29. дан месеца августа празнује Усековање часне главе Часног славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована, иако се оно догодило около Пасхе, негде у месецу марту или априлу.

Ирод Антипа, син Ирода Великог Идумејца и Малтасије Самарјанке, није био Јеврејин, али је владао Галилејом и Перејом, не самостално, већ под контролом римског прокуратора. Учио се у Риму, али не само наукама, већ и порочним обичајима Римљана. Тако је, отеравши у град Петру своју прву и закониту жену њеном оцу Арети, пао у грех сажића са својом братаницом и снајом Иродијадом, јер је она била кћи његовог полубрата Аристовула, али и жена његовог другог полубрата Филипа. Двоструко безакоње! Таквом браку безаконог владара и саблазни јавно се, из ревности за Бога, успротивио Свети Јован Крститељ, који ће због тога бити најпре утамничен, а потом и посечен.

Погубљење Светог Јована Крститеља су описали Свети Јеванђелисти Матеј у 14. глави, Лука у  3. глави, а Марко у 6. глави, из које се и чита на Светој Литургији. Када је већ дао безумну заклетву на свом рођенданском пиру, Ирод је и даље имао слободну вољу да је не прекрши или да је пак прекрши када је чуо какву „цену демонског плеса“ иска скверна плесачица Саломија по наговору своје безаконе матере Иродијаде. Пренебрегавши раније страхопоштовање према Јовану, Ирод се потчињава пожуди и тако одлучује да ипак убије (тело) Праведника.

Празнична служба има два канона, чији су творци црквени песници Преподобни Јован Дамаскин и Свети Андреј Критски. Један од Дамаскинових тропара управо гласи:

„Бедник [Ирод] предан душегубном пијанству и распаљен блудом, везан плесом девојчиних ногу, постао је убица Пророка. Зачео је пијанство као матер блуда, а тешко безакоње родио.“

И Ирод и Иродијада и Саломија ће због тога већ у овом свету предокусити шта их чека у вечности, изгнанством најпре у Лион (Галија), па у Лерид (Шпанија), те бедом и злом смрћу по доласку Ирода Агрипе Првог на њихово место у време императора Калигуле.

У свом Охридском прологу Свети Владика Николај (Велимировић) за овај дан у Расуђивању пише „како страшно смрт личи на грех учињени“ јер ће и глава Саломије завршити на тањиру, као што је она од свог лудог од пијанства стрица Ирода тражила: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља!“ и нажалост добила.

Овоземаљском смрћу и преласком душе Јованове у Ад се не завршава његова Богом дана улога Претече, јер ће и тамо у Аду бити Претеча Господа нашега Исуса Христа проповедајући свим душама у њему Његов силазак у Ад и разорење смрти и Ада.

У суботу, 29. августа/11. септембра 2021. г.Г, Свету Литургију је у нашем храму служио протонамесник Слађан Тубић, а појали су  јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац и Филип Инић, који је и Апостол читао.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.