“Побожно схватамо и истом славом прослављамо једно Биће по сили неограничено, Јединицу али и Тројицу. Она све Својим добрим речима управља;
такву да је славимо, три нам богоносна Оца предаше;
са њима се Њој клањамо у векове.”

Св. Јован, Еп. евхаитски (XI век)

У 30. дан месеца јануара (12. фебруара по световном календару), Света Црква празнује заједнички спомен Светих Отаца наших и великих Јерархâ – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста. Празник се, с тога, назива Света Три Јерарха (Светитеља).

Икона Света Три Јерарха на лиму из Ризнице нашег храма, непознатог иконописца

Свети Василије Велики, Архиепископ кесаријски (Кападокија), рођен је око 330. године. Био је велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте, велики богословски ум и велики строитељ и стуб Цркве Божје. Саставио поредак Литургије по којем се служи десет пута у годишњем кругу. Упокојио се 1. јануара 379. године. Спомен му је 1. јануара.

Свети Григорије Богослов, Архиепископ цариградски, рођен је у граду Аријанзу у Другој (Великој) Кападокији. Велики Отац Цркве Христове, друг и сарадник Светог Василија. Упокојио се 390. године. Спомен му је 25. јануара.

Свети Јован Златоуст, Патријарх цариградски, рођен је у Антиохији 345. године. Златоустова Литургија се у нашем храму служи свакодневно, сем у дане када се служи не служи Литургија или када се служи Василијева или Литургија Пређеосвећених Дарова у Великом Посту. Упокојио се 14. септембра 407. године у прогонству у Коману (Јерменија), одакле су му Свете мошти пренете (враћене) у Цариград 438. године, за време Светог Прокла, Патријарха цариградског, и цара Теодосија Млађег. Спомен му је 13. новембра и 27. јануара.

Зашто данас празнујемо сву тројицу заједно, кад је свакоме напосе посвећен дан у који се спомињу?

У својој беседи бивши Епископ пакрачки Никанор (Грујић) о томе пре век и по овако гогори: „По свој прилици, и без сумње зато, што су били један као други, дакле једнако велики и једнако славни у вери и у проповедању слова Божија, у нади и молитвама, у љубави хришћанској и у делима милостиње духовне и телесне, и што су се борили једнаким духом противу јереси и јеретика. Али та једнакост њихова није се могла изнети на видело за живота и за рада њихова; јер они нису живели сва тројица у једно време, нити су радили у винограду Господњем на једном месту: то се могло збити и збило се у истини тек после смрти њихове. А како? То ћемо сад да чујемо. Кад су уживали они сва тројица већ доста дуго на небу покој праведника у блаженом чекању општег ускрса мртвих, а овамо на земљи разговарали су се још једнако својој вери и Цркви одани Хришћани међу собом о учености, о речитости и о заслугама њиховима за веру и за Цркву, и једни су хвалили једнога као најученијег, други другога као најречитијег, а трећи трећега као најзаслужнијега. Разговори ти прелазили су кад и кад у ватрено и жестоко препирање, а препирање то посваљује све обале и границе љубави хришћанске и пристојности људске, па се изметне у јавну страсну распру, која их посвађан и немилице растроји на три стране.“ (Црквене беседе Никнора Грујића, Земун 1892, стр. 27)

„Па чим је уродила та распра њихова? Оним, чим обично уроди свака јавна и страсна распра, ма да јој је и предмет најлепши и цел најузвишенија. Љубав хришћанска изметне се у међусобну мржњу, братска слога распане се на три стране и раздор стане на праг, да га прекорачи и да уђе у целу Цркву, па да се шири по њој, као што се ширио већ по кућама и по породицама њиховим.“ (исто, стр. 28)

Поменута распра изби крајем XI века, за време царовања Алексија Комнена.

„У то време јаве се у танком полубудном сну сва три Јерарха скупа Јовану, Епископу евхаитском, и овако му проговоре: Шта се свађају ти људи и цепају један од другога због нас тројице? Та ми смо једно код Бога. У нама нема разлике која би могла давати повода распрама и свађама. Ми смо говорили и писали у своје време и сваки на свом месту, али сва тројица смо радили једним и истим Духом Божијим, једном и истом љубави хришћанском за једну и исту цел; за спас свога рода хришћанског и људског. Међу нама нема првог, већ где се спомене један, који год од нас, ту су и друга двојица с њиме. Устани, дакле, па кажи тој браћи хришћанској, да се не свађају и не цепају због нас, јер ми смо се старали, док смо били на земљи, речима, а сад се старамо молитвама нашима, да се усели у све људе мир, љубав, слога и јединство духовно. А, ти, напиши за нас тројицу једну службу и одреди за ту заједничку службу нашу један дан, јер ми смо једно код Бога.“ (исто, стр. 28)

И поменути Свети Јован, Епископ евхаитски, написавши једну заједничку службу, одреди за ту службу данашњи дан. У спомен мира, који се повратио међу растројене Хришћане, од 1084. године празнује се заједнички спомен Света Три Јерарха.

Свету Литургију Јована Златоуста у нашем храму је служио протонамесник Слађан Тубић. Појали су јереј Рајко Вулин, појац Стојан Оморац и, међу студентима Богословског факултета, Филип Инић и Обрен Тутњевић, који је и Апостол читао.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.