У 14/27. дан месеца октобра, Црква празнује Пренос моштију Преподобне мати Параскеве, и то 1641. године из Цариграда у румунски град Јаши (рум. Iaşi), престоницу тадашње Кнежевине Молдавије, у време митрополита Варлаама, а за владавине (1634-1653) молдавског господара и војводе Василеа Лупуа (1595+1661), по благослову Свештеномученика Партенија (+1657), Патријарха цариградског.
Њене чудотворне мошти су више пута преношене, из Епивата у Цариград, па у бугарски град Трново (1238), па у бугарски град Видин на Дунаву, па у Влашку, па у наш Београд (1398), пошто их је српска кнегиња Милица измолила 1393. године од турског султана Бајазида Првог, па поново у Цариград (1521) и на крају у Јаши (1641).
Светитељкине мошти су донете из Цариграда у Јаши у пратњи Митрополита ираклијског Јоаникија, Митрополита дринопољског Партенија и Митрополита палеопатрског Теофана, у тада новосазидану цркву Света Три Јерарха. Због пожара 1888. године у параклису, где су чуване, пренете су у нову митрополитску Саборну цркву. У Другом светском рату су пресељене 1944. године у Букурешт, одакле су враћене у Јаши децембра 1945. године и до сада тамо почивају на духовну радост тамошњих верника и поклоника из целе васељене.
Преподобну мати Параскеву народ зове Света Петка јер је њено име грчког порекла и значи – петак, тачније дан који претходи суботи, иако је она родом Српкиња рођена у месту Епиват на обали Мраморног мора, око 50 километара западно од Цариграда у Европском делу данашње Турске. Живела је у девству и подвизавала се од младости постом, молитвом, бдењима у јорданској пустињи у X веку, а упокојила се у XI веку, пошто се у старости вратила у родно место.
“Прво и највеће чудо Преподобне Мајке наше Параскеве јесте сâма чињеница да њено тело, које је било стотинама година закопано у земљи, није никако иструлело, него напротив, Бог га је прославио даром нетрулежности и чудотворства, због њеног сасвим анђеоског живљења у савршеном посту, у непрестаној молитви, у потпуној девствености и у несамерљивом смирењу и љубави. Њене Свете мошти јесу налик живом човеку који спава.” (архимандрит Јоаникије Балан).
Због боравка Светитељкиних моштију у Трнову може се звати и Трнова, али је не треба поистовећивати са Преподобномученицом Параскевом Римском из II века, чији је спомен 26. јула/8. августа, а која се из непознатог разлога погрешно називала Трновом, што је и исправљено у црквеном календару пре више година.
У овај дан је и сем спомена Светих Мученика Назарија, Гервасија, Протасија и Келсија, и спомен брата Преподобне Параскеве – Светог Јевтимија, Епископа мадитског. Град Мадит се налазио код полуострва Галипоља близу Дарданела.
Свету Литургију у нашем храму је у понедељак, 27. октобра 2025. године, служио јереј Рајко Вулин, а појали су протојереј Слађан Тубић, појац Стојан Оморац, који је и Апостол читао, и Владимир Никић.
Приредио:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
Напомена: Коришћени су делови чланка из 2022. године.
