У 14/27. дан месеца октобра, Црква празнује Пренос моштију Преподобне мати Параскеве, и то 1641. године из Цариграда у Јаши[1] (рум. Iaşi), престоницу тадашње Кнежевине Молдавије, у време митрополита Варлаама за владавине Јоана Василеа Лупуа, по благослову Васељенског патријарха Партенија. Светитељкине мошти су донете из Цариграда у пратњи Митрополита ираклијског Јоаникија, Митрополита дринопољског Партенија и Митрополита палеопатрског Теофана, у тада новосазидану цркву Света Три Јерарха. Због пожара 1888. године у параклису, где су чуване, пренете су у нову митрополитску Саборну цркву. У Другом светском рату су пресељене 1944. године у Букурешт, одакле су враћене у Јаши децембра 1945. године и до сада тамо почивају на духовну радост тамошњих верника и поклоника из целе васељене.
Преподобну мати Параскеву народ зове Света Петка јер је њено име грчког порекла и значи – петак, тачније дан који претходи суботи, иако је она родом Српкиња рођена у месту Епиват[2]. Живела је у девству и подвизавала се од младости постом, молитвом, бдењима у јорданској пустињи у X веку, а упокојила се у XI веку, пошто се у старости се вратила у родно место.
“Прво и највеће чудо Преподобне Мајке наше Параскеве јесте сâма чињеница да њено тело, које је било стотинама година закопано у земљи, није никако иструлело, него напротив, Бог га је прославио даром нетрулежности и чудотворства, због њеног сасвим анђеоског живљења у савршеном посту, у непрестаној молитви, у потпуној девствености и у несамерљивом смирењу и љубави. Њене Свете мошти јесу налик живом човеку који спава.” (архимандрит Јоаникије Балан).
Њене чудотворне мошти су више пута преношене, из Епивата у Цариград, па у бугарски град Трново (1238), па у бугарски град на Дунаву Видин, па у Влашку, па у Београд[3] (1398), па поново у Цариград (1521) и на крају у Јаши (1641).
Због боравка Светитељкиних моштију у Трнову може се звати и Трнова, али је не треба поистовећивати са Светом Преподобномученицом Параскевом Римском из II века, чији је спомен 26. јула/8. августа, а која се без основа називала Трновом, што је и исправљено у црквеном календару.
У овај дан је и спомен Светих Мученика Назарија, Гервасија, Протасија и Келсија, али и брата Преподобне Параскеве – Светог Јевтимија, Епископа мадитског[4].
Свету Литургију у нашем храму је у четвртак, 27. октобра 2022. године, служио протојереј Слађан Тубић, а појали су јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац и Радивоје Панић, који је читао Апостол.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
Напомене:
[1] град у североисточном делу Румуније близу данашње границе румунске покрајине Молдавије и суседне државе Молдавије
[2] место на обали Мраморног мора, 50-ак километара западно од Цариграда
[3] српска кнегиња Милица их је измолила 1393. године од турског султана Бајазида Првог, који је освојио Влашку, и тако доспевају код Срба и бораве у Београду од 1396. до 1521. године
[4] град Мадит се налазио код полуострва Галипоља близу Дарданела
