У 14/27. дан месеца октобра, Црква празнује Пренос моштију Преподобне мати Параскеве из Цариграда у Јаши, где се и данас од 1641. године налазе. У овај дан је и спомен Светих Мученика Назарија, Гервасија, Протасија и Келсија, али и брата Преподобне Параскеве – Светог Јевтимија, Епископа мадитског[1].
Преподобну мати Параскеву зовемо Светом Петком јер је њено име грчког порекла и значи – петак, иако је она родом Српкиња рођена у месту Епиват[2]. Живела је у X веку. После дугогодишњег подвизавања постом, молитвом, бдењима и равноангелног живота у јорданској пустињи, у старости се вратила у родно место. Упокојила се незнано кад у XI веку.
Њене чудотворне мошти су више путе преношене, у Цариград, у Трново (Бугарска), па су тако боравиле и у Београду од 1398. до 1521. године. У овај дан је спомен последњег преноса – у престоницу Кнежевине Молдавије град Јаши (рум. Iaşi) у време митрополита Варлаама за владавине Јоана Василеа Лупуа, када су Светитељкине мошти по благослову Васељенског патријарха Партенија донете из Цариграда у пратњи Јоаникија, Митроплита ираклијског, Партенија, Митрополита дринопољског и Теофана, Митрополита палеопатрског.
Мошти Свете Петке су биле достојно постављене у тада новосазиданој цркви Света Три Јерарха на десној страни наоса, а зими су чуване у параклису, где је 1888. године избио пожар, али су Божијим чудом Мошти остале огњем несажежене. Ипак, због тога су пренете у нову митрополитску Саборну цркву. У Другом светском рату, због фронта који се приближавао граду, Свете Мошти су пресељене 1944. године у Букурешт, одакле су враћене децембра 1945. године.
Свету Литургију у нашем храму је у среду, 27. октобра 2021. године, о спомену наше Светитељке, служио јереј Рајко Вулин. Саслуживао му је ђакон Ненад Бартоле, а појали су чтец Душан Панајотовић и појци Стојан Оморац и Обрен Тутњевић, који је читао Апостол.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
[1] град Мадит се налазио код полуострва Галипоља близу Дарданела
[2] место на обали Мраморног мора, 50-ак километара западно од Цариграда
