Икона Сретења Господњег (рад на лиму непознатог иконописца)

Четрдесетога дана по Божићу празник је Сретења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Збивање тога дана у Храму јерусалимском описао је Божанстевни Лука у 2. глави Јеванђеља (стихови 22-40), што се чита на Светој Литургији. Ради се о једном од дванаест великих празника, а по богослужбеном поретку спада у групу Богородичиних празника. Из познатих историјских разлога обележава се и као државни празник.

„Данас по Закону доносе у Божије светилиште Онога, Кога носе Херувими и о Коме певају Серафими, а Он седи на рукама старца као на престолу, и од Јосифа прима побожне дарове: пар грлица, као неоскверњену цркву и од незнабожаца одабране народе; као Оснивач Старог и Новог Завета прима два голубија птића, а Симеон прима од Њега испуњење обећања, па благосиља Деву Марију Богородицу, и њој наговештава начин страдања Овога, Који је из ње, а од Њега моли отпуст кличући: Сада ме отпусти, Владико, као што си ми раније објавио, јер сам видео Тебе, превечну Светлост, и Спаситеља и Господа христоименитом народу.“ (Празнична стихира, дело Светог Андреја Критског)

Суштину Ваплоћења, Рождества Богомладенца, а и овог следственог Празника врло кратко, али посве јасно, описује Свети Козма, Епископ мајумски (црквени песник VIII века), следећим тропаром Празничног канона чији је творац:

„Првосаздани [Адам] је био детиње памети и зато преварен, а Бог Логос се зато као мало Дете појавио да би Првосазданог опет исправио.“

Притом, што је врло важно да се зна, а записано је у икосу, Несместиви (Бог) се сместио на рукама старачким Праведног Симеона, „и мада је у недрима Свога Оца и необухватан, Он је својевољно постао ограничен телом, али не и Својим Божанством, једини Човекољубац.“

Свети Симеон, назван Богопримац, по Божијем допуштењу, доживео је старост од око 360 година управо да би видео и на руке примио Бога ваплоћеног, Пророкованог као младенца, онако као је Свети Пророк (Исаија) оставио пророштво, које је он преводио као један од Седамдесеторице преводилаца на грчки језик. Уснуо је у Господу одмах по овом догађају, који је чекао. Његове Свете мошти си у VI веку пренесене из Јерусалима у Цариград. Касније су доспеле у Задар, одакле су 2010. године враћене у Свету Земљу у јерусалимски манастир његовог имена.

Свету Литургију у нашем храму о Сретењу Господњем, 2/15. фебруара 2022. године, служио је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић. Појали су јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац, Радивоје Панић и Обрен Тутњевић, који је и Апостол читао.

ПОМЕН НОВОПОРЕСТАВЉЕНОМ ЦРКВЕЊАКУ

Након Божанствене Литургије је јереј Милош Пешић одслужио помен брату нашем у Христу новопрестављеном господину Станимиру Панајотовићу – Станку (1951-2022), бившем црквењаку и продавцу свећа у нашем храму (до Васкрса 2007. године).

Господин Станко је уснуо у Господу уочи Празника, а сахрањен је на Православном гробљу у петак, 18. фебруара 2022. године. Сем јереја Милоша Ранисављевића, старешине храма Светог Саве у насељу Младост, који опслужује парохију на којој је покојник живео, у опелу су учествовали умировљени парох панчевачки протојереј-ставрофор Милован Глоговац; пароси панчевачки: протонамесници Милун Павловић, Слађан Тубић и Владимир Петковић, и јереји Душан Грујић, Милош Пешић, Мирко Петровић и Рајко Вулин; јереј Веселин Тодоровић из Ковачице и јереј Драган Урошев из Омољице.            

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.  


1 коментар

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (2023) – ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ПАНЧЕВО · 21 фебруара, 2023 у 1:26 pm

[…] У четрдесети дан по Рождеству Христовом Света Црква свечано празнује Сретење Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Више о овом Богородичином празнику можете прочитати у нашем прошлогодишњем чланку. […]

Затворено за коментаре.