Икона Вазнесења Господњег на иконостасу нашег храма,
рад банатског сликара, портретисте и иконописца Константина Данила (+1873)

Четрдесетог дана по Ускрсу, а је то увек четвртак шести (по Пасхи), Света Црква празнује Вазнесење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. У питању је покретан Господњи празник. У народу је познат под називом – Спасовдан.

Син Божији, Богочовек Исус Христос, се видљиво узнео на Небеса са Маслинске Горе крај Јерусалима у људском телу од крви и меса, духовном и са душом, а примљеног од Деве Марије у времену, које је васкрсло из мртвих, ка бестелесном Оцу, и то пред многим сведоцима да увери све њих, а преко њих и нас, да ћемо се тако узнети на Небо после општег васкрсења мртвих. То значи да сви имамо да чекамо опште васкрсење тела, опште преображење трулежних у нетрулежна тела, опште вазнесење, али и Страшни суд Правосудног Господа!

Створитељ целог света је тиме својевољно саставио у једно раније удаљене природе људи и Бога. До тог удаљења је дошло падом превареног обманом змије Адама и његовим изгнањем из Раја. Сада, пак, наша природа у давнини отпала, узнета бива изнад ангелске и на Престолу је надразумно и обожена и смештена.

О општем вазнесењу се чита из Прве посланице Солуњанима Светог Апостола Павла на сваком опелу, изузев Светле седмице. Чита се и у већину субота на Светој Литургији, а реч је о следећим стиховима:

„Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће Сâм Господ са заповешћу, гласом Арханђела и са трубом Божијом, сићи с Неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.“ (1. Сол. 4,15-17)

Беседећи са Ученицима Господ је рекао:

„У кући Оца Мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим место. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к Себи да где сам Ја будете и ви.“ (Јн. 14,2-3)

Свети Апостол Павле у Посланици Колошанима вели на исту тему:

„Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Јер умресте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу.“ (Кол. 3,1-3)

Син Божији је постао потпуни човек обукавши се у земно тело и као такав узнео се и као Бог сео са десне стране Оца као сапрестолан. Светих 318 Отаца окупљених на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године су потврдили и исповедили Христа, једне и исте суштине и славе као што је и Бог Отац и Свети Дух, као у телу узнесеног истинитог Бога и у телу потпуног човека.

Треба имати на уму да Син Божији, рођен од Оца без матере пре (настанка) времена, рађањем од Богоматере без оца у времену, остао је неизмењен Бог и да се бескрајних недара Оца није ни одвојио.

Пошто се Васкрсли Господ јављао Својим ученицима заједно и понаособ у току четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем, на крају им заповеда да се не удаљују из Јерусалима, него да тамо чекају другог Утешитеља – Светог Духа, Који од Оца исходи, да и Њиме буду крштени, а не само водом (Јовановим крштењем). У Синаксару имамо сведочанство да је Свети Јован Богослов крстио Пресвету Богородицу, а он и Свети Петар остале Апостоле.

Господ Исус Христос ту помиње другог Утешитеља, место Себе, јер је и Он Утешитељ, говорећи:

„И ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине, Кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје, а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.“ (Јн. 14,16-17)

Света Литургија у нашем храму је о Спасовдану, 25. маја 2023. године, служена саборно. Началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживали остали пароси при нашем храму, а појао је чтец Душан Панајотовић. Апостол је читао студент Филип Глигоријевић.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.