„О Свом Вазнесењу са земље на Небо, унапред си казивао и да пошаљеш Духа Светога са Неба, то си обећао.“ (тропар 3. песме 1. канона Преполовљења)
У четвртак 6. седмице по Пасхи, односно у 40. дан по Васкрсу, Црква празнује Вазнесење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа са Маслинске горе на Небеса – у телу ка бестелесном Оцу.
На Светој Литургији се чита о овом догађају из Дела Светих Апостола (гл. 1, ст. 1-12) и из Светог Јеванђеља по Луки (гл. 24, ст. 36-53). У Празничној служби, први канон је саставио Преподобни Јован Дамаскин, а други Преподобни Јосиф Песмописац.
„После васкрсења из мртвих, Господ се 40 дана јављао ученицима и заједно и понаособ. Јео је и пио са њима, најјасније им показујући [и доказујући Своје] васкрсење. На крају им је дао многа обећања о Царству Божијем, заповедивши им да се не удаљују из Јерусалима, него да тамо бораве и чекају долазак Светога Духа.“ (Синаксар на Вазнесење)
Праобраз чудног, страшног и божанског Вазнесења Господњег са Маслинске горе је Илијино узношење са „четверопрегом“.
„Исус Животодавац је на Маслинску гору повео [оне] које jе заволео, попео се [на стену] и њих благословио, и , ношен облаком, доспео је до недара Очевих, која никада није ни оставио.“ (тропар 4. песме 2. канона)
Пречиста Мајка Његова и ученици Његови су гледали како се Он удаљује од њих на облаку, који Га је подигао, а Анђели су се чудили како се тело Човеково, од крви и меса, узнесе и седе са десне стране Оца. Богочовек Исус Христос се, дакле, вазнео и сео уз Оца са две природе. Црквени песник Свети Јосиф Химнограф о томе богословствује овако:
„Узнета је изнад ангелске и наша природа, која је у давнини отпала, и на Престолу је надразумно и обожена и смештена.“ (део славника 8. песме 2. канона)
Поменута Маслинска гора се налази на око 2040 стопа (суботни дан хода код Јевреја), тј. километар источно од Јерусалима, одвојена од њега Кедронском долином. Назив Маслинска или Јелеонска потиче од мноштва маслина засађеној на њој. Падина Маслинске горе према Јосафатовој (Кедронској) долини се назива Гетсиманија. Ту се налази пећина у којој је Господ често боравио са ученицима, али и сâм, а неретко и спавао. Одмах изнад је и Гетсимански врт, где је Јуда издао Господа целивом и предао Га стражарима. Над стеном са које се Христос вазнео, налази се црква Вазнесења Господњег из 12. века, претворена у џамију.
Господ Исус Христос је „прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно“, док се „душе праведних људи по смрти прво вазносе на Небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење.“ (Св. Владика Николај)
„Стадоше Ангели пред Твоје ученике, Христе, кличући: Овако, како видесте да Христос одлази са телом, тако ће поново доћи као Праведни судија свима.“ (тропар 6. песме 1. канона)
О томе се чита на сваком Православном опелу из Прве посланице Светог Апостола Павла Солуњанима: „… јер ће сâм Господ са заповешћу, гласом Арханђела и са трубом Божијом, сићи с Неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо, бићемо заједно с њима узнесени [у телима преображеним у нетрулежност] на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.“
У том смислу, поучан је и догматски и молитвени садржај Вазнесењског сједалног после 3. песме (8. гласа): „Сео си на небеске облаке и оставио мир свима на земљи, па се узнео и сео са десне стране Оца, као једносуштан Њему и Духу. Мада се јеси и у телу појавио, ипак си неизмењен Бог остао, па чекаш коначни крај да дођеш и судиш на земљи целоме свету. Али, правосудни Господе, поштеди душе наше и подари слугама и слушкињама Твојим опроштај сагрешења јер си Бог милостив.“
Света Литургија у нашем храму је служена саборно, уз саслужење ђакона Радана Шарића и учешће нашег хора. По обичају, након Свете Литургије, „ношене“ су Литије до Крста у улици Светог Саве – једна из нашег храма и друга из храма Преображења Господњег.
Вазнесени у слави Христе Боже, помилуј нас. Амин!
