“Појаћу Богу моме докле постојим.”
(мото Друштва)
У 4/17. дан месеца децембра Света Црква се молитвено сећа Свете Великомученице Варваре и Преподобног Јована Дамаскина.
Панчевачко српско црквено певачко друштво (осн. 1838), које делује при нашем храму, празнује управо спомен Преподобног Јована Дамаскина, црквеног песника из VIII века, као свог заштитника и славу Друштва.
После богослужења о навечерју славе Друштва, 16. децембра 2020. године, јереј Рајко Вулин је преломио славски колач са господином Срђаном Миковићем, председником Друштва и кумом овогодишње славе. Неколицина присутних чланова Друштва, којимa је дириговала госпођа мр Вера Царина, отпевали су тропар свом заштитнику и тропаре при окретању колача.
Славска трпеза је ове године изостала због познатих околности и важећих мера Кризног штаба, али приношењем у славу Господњу и част Преподобног Јована Дамаскина бескрвне жртве, у виду колача, жита, вина и воштанице, слава Друштва је скромно, али ипак обележена.
Ове године се упокојило више чланова Друштва, а међу њима и дугогодишњи хоровођа академик Димитрије Стефановић.
Кумства за наредну годину се прихватио господин Алекса Маринковић, члан Друштва и професор фагота у МШ „Јован Бандур“.
Вечерње богослужење уочи и Свету Литургију на сâм дан Празника је служио јереј Горан Кларић, парох из Банатског Брестовца.
У заглављу чланка је као илустрација целивајућа икона Преподобног Јована Дамаскина на аналогију са храмовном целивајућом иконом. Иначе, изнад јужне односно „десне“ певнице, налази се икона Преподобног Јована Дамаскина, рад банатског сликара, портретисте и иконописца Константина Данила (+1873).
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
