„А рођење Исуса Христа беше овако: када је мајка његова Марија била заручена за Јосифа, пре но што се састаше, нађе се да је зачела од Духа Светога.
Пошто је Јосиф, њен муж, био праведан и није хтео да је срамоти, намисли да је тајно напусти.
Када је он то смислио, гле анђео Господњи му се јави у сну и рече: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије жене своје; јер што је у њој рођено од Духа је Светога.
Она ће родити сина и ти ћеш му дати име Исус, јер ће он спасти народ свој од грехова њихових.
А све ово догодило се да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже:
Гле, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што преведено значи: Са нама Бог.
А када се Јосиф пробуди од сна, учини како му је наредио анђео Господњи, и узе жену своју.
И не познаваше је док не роди сина, и даде му име Исус.“

(Мт. 1,18-25 у преводу нашег покојној суграђанина др Емилијана Чарнића)

Девет месеци након Благовести Пресветој Богородици у Назарету и зачећа без греха од Духа Светог, месеца децембра у 25. дан, Црква празнује Рођење Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа у Давидовом граду Витлејему у овчарској пећини. (Ова) Тајна Ваплоћења Сина Божијег се збила 5508. године после стварања света.

Тајанство је ово велико јер је Син Божији постао човек, остајући Бог. Цар Христос, без семена ваплоћен, тако постаје Богочовек, а Дева Марија, како у једној химни Празника црквени песник Свети Козма Мајумски слови, „роди Бога очовеченог, а да при томе оста Дева.“    

Пошто Га Пресвета Богородици роди без бола, црквени песник Свети Јосиф Химнограф вели: „Мимо телесних закона, Господе, долази Дјева да Те роди у пећини, и да Те телесног у јаслама као Новорођенче положи.“

Након виђења Анђелâ, пастири су дошли у витлејемску пећину и поклонили се Богомладенцу. Три мудраца са Истока Гаспар, Мелхиор и Валтазар, вођени необичном звездом, дођоше издалека и принеше Му дарове: тамјан, злато и измирну. Хришћански Мученици су Му кроз векове приносили своју крв. А шта треба ми да Му принесемо као дарове?  

Већ светилнен претпразника даје нам поуку шта је нама данас чинити: „Који живи у светлости недоступној и о свему брине, по неизрецивој доброти се рађа из Дјеве, и као новорођенче је у пелене повијен, и у пећини у јасле неразумне стоке је положен; похитајмо журно и дођимо у Витлејем, да се са мудрацима поклонимо, а своја изузетна добра дела му као дарове донесимо.“

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ

Велико повечерије уочи Божића је служио протонамесник Слађан Тубић уз учешће нашег хора којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. Читања и појање стихира – јереји Рајко Вулин и новорукоположени Ненад Бартоле и појац Стојан Оморац.

Након Повечерија су саборно сви свештеници приступили освећењу бадњака, крсном ходу по порти и паљењу бадњака уз присуство већег броја верника. У паљењу бадњака је учествовао и градоначелник Александар Стевановић.

Након Празничног јутрења, које је служио протонамесник Слађан Тубић, око поноћи, 25. децембра 2021. године (7. јануара 2022. године по грађанском календару) је одслужена прва Божићна Литургија. Началствовао је јереј Душан Грујић, саслуживали су јереји Милош Пешић и Рајко Вулин, а појали су новорукоположени јереј Ненад Бартоле и појац Стојан Оморац, који је читао и Апостол. Јереј Рајко Вулин је прочитао верницима Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.

Истога дана, у уобичајено време, саборно је служена друга Божићна Литургија. Началствовао је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживали умировљени парох панчевачки протојереј-ставрофор Стеван Урошев, протонамесник Слађан Тубић и новорукоположени јереј Ненад Бартоле, уз учешће нашег хора, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина.

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Другог дана Божића, о Сабору Пресвете Богородице, у суботу по Рождеству Христовом, 26. децембра 2021. године (8. јануара 2022. године по грађанском календару), Литургија је у нашем храму служена саборно. Учествовало је цело братство нашег храма и новорукоположени јереј Ненад Бартоле. Началствовао је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић. Појали су чтец Душан Панајотовић и појац Стојан Оморац.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.