Месеца септембра у 8. дан, а у 21. по световном календару, Света Црква празнује Рођење Пресвете Владичице наше Богородице и Увекдеве Марије. Овај Празник, сврстан у велике Богородичине празнике од V века, у народу је познат као Мала Госпојина, или како га Преподобни Јустин Ћелијски зове – мали Божић, мали Ускрс, мали Спасовдан – Свепразник.
“Пресвета Дева Марија кћи је Јоакима и Ане. Бог им ју је даровао – због њиховог дугог трпљења, и смиреног подношења, презрења бездетства, и на њихове уредне и истрајне молитве. Добила је име, сходно откровењу Анђела Божијег (Марија[м], у јеврејском језику: Владарка, Најузвишенија). Овај Празник има 4 дана попразништва.” (јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни светачник, том први, Београд 1988, стр. 28)
Јоаким је водио порекло од царске лозе. Потицао је рода Натана, сина цара Давида. Наиме, према Тачном изложењу православне вере Преподобног Јована Дамаскина, О родослову од Натана до Јоакима, пише да Натан доби Левија, а овај да доби Мелхија и Пантира, Пантир да доби Варпантира, а овај Јоакима. Из генеалошког стабла Пресвете Богородице Марије се види да Левије није буквално син Натанов, већ даљи потомак.
Богородица је унука Матана, који је из Левитског племена. Матан је имао кћери: Марију, Совију и Ану, Богородичину мајку.
“Наврши се време Анино и деветог месеца роди. Упита бабицу: Шта сам родила? Ова одговори: Девојчицу, а Ана рече: Слави душа моја овај дан и положи новорођенче. Када прођоше дани који су требали и Ана се очисти, дојаше малу и назва је Маријам.” (Протојеванђеље Јаковљево 5,2)
Једном када Ана одведе Пресвету Богородицу и Увекдеву Марију у кутак у соби и стави је да доји, прослави Господа, Бога свога, говорећи: “Славићу Господа и Бога мога јер ме посети и узе срамоту моју, коју ми приписаше непријатељи моји, и даде ми Господ плод од Правде Своје који се сматра јединственим и веома богатим. Ко би, дакле, рекао синовима Рувимовим да ће Ана дојити? Чујте, чујте дванаест племена Израиљевих, Ана доји.” (Протојеванђеље Јаковљево 6,3)
Град у коме се родила Дева Марија је Назарет у Галилеји. У њему је живела до треће године када је одводе у Јерусалимски храм, па поново краће, од четрнаесте године, по заручењу за свог сродника 80-годишњег старца Јосифа (Обручника), те најдуже по повратку Свете Породице из Египта док Њен син, Господ Исус Христос, није напунио 30 година, када се настањују у Капернауму. Иначе, Јосиф се упокојио на рукама Господа Исуса Христа када је Он напунио 29 година.
Свети Јоаким и Ана су, по Божијем Промислу, били до старости бездетни, на шта се гледало као на срамоту и Божју казну. Због тога су били понижавани чак и од првосвештеника. Анђео Господњи се јавио Ани да је утеши и да јој каже да је Господ услишио њене молитве, те да ће родити кћер кроз коју ће целом свету бити даровано спасење и којој имају да дају име Марија. Исто тако се збило и са Јоакимом.
У нашем храму је Свету Литургију у среду, 8/21. септембра 2022. године, служио протонамесник Милош Пешић, а појали су протојереј Слађан Тубић, протонамесник Душан Грујић, јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац и Радивоје Панић, који је и Апостол читао.
На Литургији је, као и на свим богослужењима сваког дана од 1/14. септембра ове године, проузнесена Молитва за светињу брака и породице.
У овај дан се међу Чудотворним иконама Пресвете Богородице празнује и Почајевска икона.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
Напомена:
Протојеванђеље Јаковљево је ранохришћански спис Јосифовог сина Светог Јакова, брата Господњег – првог Епископа јерусалимског.
