„Христос је у давнини стубом огњеним и облаком кроз пустињу Израиља водио, а данас је на гори Тавору у неизрецивој светлости заблистао.“ (из Празничне службе)

У 6/19. дан месеца августа, Црква празнује Свето преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Овај догађај су описала три Јеванђелиста – Матеј у 17. глави, Марко у 9. глави и Лука у 9. глави. Иако ниједан не наводи име горе, општеприхваћено је да је у питању гора Тавор, која се налази на неких 9 километара источно од Назарета (Доња Галилеја).

Црквени песник у Празничној литијској стихири цео догађај надахнуто описује овако: „Христос, Који је и пре сунца Светлост, телесно је на земљи поживео, и пре Крста је предивни и божански Промисао испунио данас на гори Тавору. У тајни је лик Тројице показао изузетним трима Ученицима: Петру, Јакову и Јовану, јер се само са њима попео. За мало сакривши примљено тело, пред њима се преобразио, и Своју стваралачку лепоту им објавио, и то не потпуно, да би их њеним јављањем уједно и поштедео, да не би како од светла свој вид изгубили, него колико могаху примити и телесне очи издржати. А привео си и врховне пророке Мојсеја и Илију, као неоспорне сведоке Свога божанства и да је то истински сјај Очевога Бића и Господар и живима и мртвима. Потом је облак као сенка њих заклонио и чуше са висине облака громки глас Оца, Који посведочи и говораше: Ово је Онај, Којег сам духовно из Себе пре Данице родио, Син мој вољени, Кога послах за спасење свих у име Оца и Сина и Духа Светога крштених, и који веру исповедају о неразделном и једне силе Божанству. Њега послушајте! А Ти, Човекољупче Христе Боже, и нас обасјај недоступном светлошћу Своје славе, и учини нас достојним наследницима Свога бесконачног Царства јер си Ти Преблаг.“

Празнична служба има два канона. Писац првог је Кир Козма (Мајумски), а другог Кир Јован (Дамаскин).

Црквене химне нису само пуки описи библијских или догађаја из житија Светих, већ неретко богословствовање, право(славно) излагање и објашњавање Јеванђелских парабола, Црквених догмата и других истина наше Вере. Наведимо само неке од примера из пера Преподобног Јована Дамаскина из службе овога Празника:

„Ти си Бог Реч, а потпуно си земни постао, са потпуним божанством си сјединио човекову природу у Ипостаси Својој, а обе суштине су видели Мојсеј и Илија на гори Тавору.“ (тропар 3. песме)

 „Духовни огањ који не спаљује телеса виђен беше, када се јавио јеси Мојсеју и апостолима и Илији, Владико, један али у две савршене природе.“ (тропар 4. песме)

„Сједињен несливено, показао си нам на гори Тавору жар Свога божанства, који гори и спаљује грехе, а душе просветљује, и задивио си Мојсеја и Илију и највеће од Својих ученика.“ (тропар 5. песме)

„Данас се на гори Тавору видело велико и узвишено виђење: неупоредиво јаче од природног сунца на небесима, на земљи је заблистало је духовно Сунце правде.“ (тропар 6. песме)

Ко су све учесници чудесног догађаја на гори Тавор познато је из Јеванђеља и са иконе Празника, али црквени песник Јован (Дамаскин) појашњава и њихове улоге: „Као Ономе, Који Небом влада, и земљом господари, и над адом власт има, Христе, стадоше пред Тобом [представници]: са земље Апостоли, с Небеса Тесвићанин Илија, а од мртвих Мојсије.“ (тропар 8. песме)

Свету Литургију у нашем храму је служио протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, уз саслужење ђакона Радана Шарића. После заамвоне молитве, ђакон је окадио грожђе, а појци отпојали тропар Празника. Свештеник је обавио Обред благосиљања грожђа на дан Преображења Господњег. У молитви се од Бога иска да благослови виноградски род и пода освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу.

На позив братства Светог храма Преображења Господњег у Горњем Граду, увече је свештенство нашег храма било у гостима поводом њихове храмовне славе.

У заглављу чланка је илустрација „Преображење Христово“ са нашег иконостаса, рад банатског сликара, портретисте и иконописца Константина Данила (+1873).

„Притецимо Петру и Заведејевима, и са њима заједно дођимо на гору Таворску, да са њима видимо славу Бога нашега, и чујемо глас који они чуше са висине небеса.” (део икоса)