У 29. дан месеца јуна, што је 12. јули по световном календару, Света Црква празнује спомен Светих славних, свехвалних и врховних Апостола Петра и Павла.

Симон је добио своје ново име – Петар (грчки „камен”) од самог Господа Исуса Христа (Мт. 16,18). Пре тога је био рибар. У Новом Завету постоји и друга (арамејска) верзија имена Петар – Кифа (Јн. 1,42; 1. Кор. 9,5). Петар је једини од Дванаесторице Апостола за које Нови Завет каже да је био ожењен (Мк. 1,30; 1. Кор. 9,5). Касније предање говори о његовој деци. Петар је био један од три најближа ученика Господа, уз Апостоле Јована и Јакова,  синове Зеведејеве, који је видео чудо васкрсења кћери Јаирове, Преображење Господње на гори Тавору и био сведок последње Гетсиманске молитве Спаситеља. По свему судећи, Петар је био први од Апостола који се удостојио да види васкрслог Господа (1. Кор. 15,5). По силаску Светог Духа на Апостоле, Петар је постао неустрашив и силан проповедник Јеванђеља у Малој Азији, Египту, Ахаји (Грчка), Риму, Шпанији, Картагени и Британији, а чинио је и моћна чудеса. Свети Апостол Петар је био први Епископ римски.

Као житељ Тарса киликијског, Павле је рођен као римски грађанин (ДАп. 22,25). Био је кожар и правио је шаторе. Припадао је фарисејима, а образовао га је чувени јеврејски рабин Гамалил (ДАп. 22,3; 23,6). Иако злогласни прогонитељ Хришћана, на чудесан начин постао је сасуд изабрани Божије благодати, по ријечи сâмога Господ. Јеврејско име Павла по рођењу је Савле (Саул, Шаул). Што се тиче његовог латинског имена Паулус („мали“), постоје различите верзије о његовом пореклу. Раширено је веровање да је Савле након преласка на Хришћанство променио име у Павле. Вероватније су верзије двоструког имена, попут многих Јевреја у дијаспори, или да је Павле (Павел, Паулус) надимак који је део његовог пуног римског имена. Иако се на основу речи сâмог Светог Павла (1. Кор. 7, 7-8), може да закључи да никада није био ожењен, постоје бројни докази да јесте био ожењен. О томе су писали Свети Климент Александријски, Свети Амвросије Милански и Блажени Јероним Стридонски. Апостол Павле, чија су мисионарска путовања тема највећег дêла Дела апостолских, путовао је неуморно проповедајући Јеванђеље кроз већи део Римског царства. Укупна дужина његових путовања, како копном, тако и морем, износи више од 20 хиљада километара. Посланице Светог Апостола Павла хришћанским заједницама различитих градова чине значајан део новозаветних књига.

Заједничко поштовање Првоврховних Апостола у Риму настало је веома рано – вероватно одмах после њихове мученичке кончине за време гоњења Хришћана од стране императора Нерона. И поред тога што су посмртни остаци двојице Апостола сахрањени на различитим местима, њихов спомен је, колико се може судити из доступних извора, од самог почетка празнован истог (овог) дана. Заједничко литургијско поштовање Петра и Павла ван Рима установљено је најкасније у IV веку.

Свету Литургију у нашем храму о Петровдану, у уторак 12. јула 2022. године, служио је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић уз саслужење госта из Епархије тимочке протонамесника Марјана Керчуља и протонамесника Милоша Пешића. Појали су протојереј Слађан Тубић и појци Стојан Оморац, Обрен Тутњевић и Радивоје Панић.

У Месецослову се у овај дан помиње и Пренос моштију Светог Великомученика Стефана (Уроша Трећег) Дечанског, из Звечана, где је удављен 11. новембра 1336. године, у своју задужбину манастир Дечани, у којима и данас почивају, обилно точећи исцељења свима који му притекну за помоћ. Такође је и спомен Преноса моштију Преподобног Петра Коришког, из Корише у манастир Црна Река 1572. године.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.