Икона Силаска Светог Духа у просторијама наше Црквене општине
У педесети дан по Ускрсу (Пасхи) Света Црква торжествено празнује Силазак Светог Духа на Апостоле.
Почетним стиховима 2. главе Дела Светих Апостола Божанствени Лука описује овај велики догађај у горници, о коме се ради:
„У дане оне, кад се наврши педесет дана бејаху сви апо[1]столи једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; и показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“
Тиме се испунило обећање Господа нашега Исуса Христа, Који им каза:
„И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ (Лк. 24,49)
„Дух седа у виду огњених језика и буди спомен на спасоносне речи људима, које Христос рече Апостолима, чувши од Оца“, каже црквени песник јер је на Тајној вечери Господ Исус Христос казао Ученицима: „А Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох.“ (Јн. 14,26)
У символу Светог Григорија Чудотворца читамо да је један Дух Свети, Који има биће (исходи) од Бога [Оца] и Који се кроз Сина јавио, тј, људима. Код Преподобног Оца нашега Јована Дамаскина имамо:
„Син је од Оца по рођењу; а Дух Свети, ма да је такођер од Оца, ипак није по рођењу од Њега, него по исхођењу. И ма да смо ми научили, да правимо разлику измељу рођења и исхођења; ипак, не знамо у чем је та разлика. Само обоје од Оца је – и рођење Сина и исхођење Духа Светог. По овоме, све што имају Син и Дух, имају од Оца.“
Наведени цитат је преузет из књиге Православно догматско богословље митрополита московског и архиепископа харковског Макарија Булгакова (1816-1882), Београд 1898, стр. 58.
По учењу Православне Цркве у питању је „вечно исхођење Св. Духа, а не времено пошиљање у свет.“ (исто, стр. 55)
Какво је било дејство Бога Духа Светога на Апостоле? У Охридском прологу Свети Владика Николај на више места у одељцима созерцање даје следеће одговоре:
Бог Дух Свети од малих чини велике, од страшљивих чини неустрашиве; од простих прави мудре, од немуштих прави речите; од ловаца рибе чини ловце људи за Царство Божје, од пастира бесловесног стада чини пастире стада словеснога. Апостоли вођени Духом Светим путују по целоме свету без средстава и без пријатеља, а обраћају вери Христовој богаташе и сиромахе само речју, животом и чудесима. Дух Свети води Апостоле кроз све скорби и муке испуњујући срце њихово утехом и радошћу, чини те расте и успева семе јеванђелско, које Апостоли сеју пo свету, чак и тамо где изгледа узалуд бачено. Духом Светим Апостоли добијају виђења тајни онога света, а прозиру и у тајне срца људског. Дух Свети чудесно управља ноге Апостола по далеким земљама и чудесно их из далеких земаља сабира у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице.
НЕДЕЉА ПЕДЕСЕТНИЦЕ
У Недељу Свете Педесетнице, осму по Пасхи, 23. јуна 2024. године, у нашем храму је Света Литургија служена саборно. Началствовао је протонамесник Душан Грујић, a саслуживали протонамесник Милош Пешић и јереј Рајко Вулин. Појао је наш хор, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. Апостол је читао студент Филип Глигоријевић.
Након Литургије је служено Вечерње јединствено у години, на којем су свештеници читали коленопреклоно три посебне молитве.
ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК
И на Духовски понедељак, 24. јуна 2024. године, Света Литургија је у нашем храму служена саборно. Началствовао је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживали протонамесник Душан Грујић, протонамесник Милош Пешић и јереј Рајко Вулин.
По устаљеном обичају, након Свете Литургије, Литија је ношена до Крста у градском парку на тргу Краља Петра Првог. Ту је и преломљен колач, који је и ове године припремила породица сестре наше у Христу госпође Зорице Бабин, а потом се вратило до храма.
У Литији су осим пароха при нашем храму који су служили Свету Литургију и верника учествовали игуман Козма (Митровић) из манастира Режевићи и монах Рафаило (Брајковић) из манастира Хиландар, обоје Панчевци, као и новорукоположени јереј Милош Мизић и умировљени парох дебељачки јереј Никола Јовичић.
Након раздавања нафоре, у порти нашег храма је подељен колач и жито, а било је припремљено и послужење.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
