Осмога дана по Рождеству Своме, Господ наш Исус Христос је у Храму у Јерусалиму, по Старозаветном закону, примио телесно обрезање као човек, које је установљено за сваког мушког у знак припадности Изабраном народу и Завета Бога са праоцем Авраамом и његовим потомцима. Овај догађај се помиње у Јеванђељу по Луки. Од IV века Хришћани прослављају у овај дан Обрезање Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа.
По тумачењу Отаца Цркве, Господ, Творац закона, прихватио је да буде обрезан, дајући пример како људи треба да неизоставно испуњавају Божанске заповести. Такође, Господ је примио обрезање да нико касније не би посумњао да је Он и прави Човек. Тиме Творац Закона испуњава (сопствени) Закон и постаје Извршитељ односно Испунитељ Закона. У Новом завету, обред обрезања уступио је место Тајни крштења, чији је био праобраз.
Уз телесно обрезање, које је Господ примио као знамење Завета (Савеза) Бога са људима, приликом вршења овог обреда Божанственом Младенцу је дато Име Јешуа (гр. Исус), које значи Спаситељ, као печат Његовог служења на спасењу света. Наречење је савршено по заповести Господњој, саопштеној Пресветој Деви Марији од Светог Арханђела Гаврила на дан Благовести.
Ова два догађаја, која су се десила на самом почетку Спаситељевог земаљског живота, подсећају Хришћане да су ступили у Нови савез са Богом и да су обрезани „обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим“ (2. Кол. 2,11).
Свети Апостол Павле у Посланици Римљанима користи израз „обрезање срца“ у духовном смислу, као одсецање страсти, истинско покајање и обраћење грешника Богу.
Осим овог Господњег празника, у овај дан је и спомен једног од Великих Отаца Цркве, великог поборника Православља, велике луче моралне чистоте и верске ревности, великог богословског ума и великог стројитеља и стуба Цркве Божије – Светог Василија Великог (+379), Архиепископа Кесарије кападокијске, па се служи Литургија, која по њему носи назив Василијева.
Црквена Нова година односно начало индикта и сада је 1/14. септембра, када започиње нови годишњи круг богослужења. У тај дан је започињала и административна година, али је с почетка XVIII века (само она) пренета на 1/14. јануар, најпре у Царској Русији, а потом и у осталим Православним земљама.
Литургију Светог Василија у нашем храму у суботу пред Богојављење, 1/14. јануара 2023. године, служио је јереј Рајко Вулин. Појали су појци Стојан Оморац и Обрен Тутњевић.
У својој Празничној беседи, као што је обичај у први дан нове административне године, о. Рајко је изнео податке о претходној 2022. години, по којима је 293 новокрштених, венчаних 55 женика и невести, а да су свештеници нашег храма обавили 373 опела над парохијанима са парохија при нашем храму.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
