„Величај душо моја, по Закону телом обрезаног Господа.“
(припев 9. песме Празничног канона)
Јануара месеца, у 1/14. дан је празник Обрезања Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа и спомен једног од Великих отаца Цркве – Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије кападокијске.
Када се Бог Свемогући јавио пети пут Авраму, а било му је тада 99 година, поставио је савез односно завет између Себе и њега да ће га веома умножити и да ће њему и семену после његовом бити Бог. Том приликом Аврам добија ново име Авраам (Abraham), које значи отац мноштва народа, а у знак савеза да буде обрезан сваки мушкарац узраста осам дана од рођења.
Господ Исус Христос, као Дете закона, ће Закон испунити, па и по овом предмету, бивајући обрезан не као Бог, него као Човек, између осталог и ради доказа нама и онима који сумњају да се заиста оваплотио и примио човечије тело, поставши у свему сличан нама, само без греха.
Творац Празничног канона Преподобни Стефан Синаит (VIII век), монах манастира Светог Саве Освећеног, управо то излаже следећим тропаром: „Оваплоћењем си Христе извршитељ Закона постао, а не супротан Богу, и зато си пристао да се осмог дана обрежеш.“ На другом месту још јасније: „Творац Закона испуњава Закон, јер се телом данас својевољно обрезује…“ И опет: „Прешавши Христос све границе човековог бића, надприродно се из Дјеве родио, и по пропису како Закон налаже, телом је обрезан, и постао је Испунитељ Закона.“
Коначно светилен Празника потврђује и слави Богочовека као Испунитеља Закона: „Створитељ векова се телом обрезује као осмодневно Дете, да испуни Закон, и у пелене је повијен као Човек, и млеком је храњен, Он који неизмерном силом као Бог све држи и заповешћу ствара.“
Будући да је мушкој деци у осми дан, сем обрезивања, и име давано, тако је у овај дан – осми од Божића – Богомладенац добио име Јешуа, по заповести Господњој датој преко Архангела Гаврила, које је преко грчког дошло до нас као Исус.
Старозаветно обрезивање је у Цркви замењено Светом Тајном крштења.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
„Величај душо моја, међу јерарсима великог Василија.“
„Величај душо моја, целом свету великог светионика.“
„Величај душо моја, из Кесарије великог Василија.“ „
„Величај душо моја, украситеља Христове цркве.“
Све су ово припеви 9. песме канона Светога, чији је творац црквени песник Преподобни Јован Дамаскин.
Панајотис К. Христу пише за Светог Василија Великог да је припадао племићкој породици Кападокије, која је обухватала средишње области данашње Турске, те да је рођен 330. године у граду Неокесарији у којем је службовао његов отац Василије (+345). У Кесарију кападокијску је прешао ради студија, а касније у Константинопољ код професора реторике Ливанија, па у Атину. Крштен је после 356. године и дао се на изучавање хришћанских књига. Године 376. хиротонисан је за епископа. „Тиме је“ – по Панајотису – „започео своје разноврсно деловање и остварио победу против уплитања царске власти у питања Цркве.“ Оставио је човечанству, односно Цркви, апологетска дела, ерминевтичка дела, догматска дела, омилије, литургијска дела, аскетска дела и писма. Упокојио се крајем децембра 378. године, а спомен му је стављен у дан његовог погреба 1. јануара (379).
НОВА ГОДИНА
Бивши архијереј наше Епархије банатске, блаженопочивши Господин Хризостом (Столић), из времена када је био хиландарски јеромонах, позивајући се на Полный Мѣсяцеслов Востока Архиепископа Сергия, Владимирь 1901, том II, част II, Заметки, стр. 2, бележи у свом Православном светачнику следеће:
„Од 1701. године, сходно указу руског цара Петра Великог, примљено је у Цркви у Русији празновање Нове године – али само као административне – 1. јануара, а остао је у богослужбеној употреби дотадашњи 1. септембар, светкован у Византинаца, и у свих православних њихова круга. Потом је, овај руски обичај, прешао и у остале православне земље.“
У протекла три века је поменути руски обичај постао српски обичај јер се у Руса не празнује као у нас, па тиме може да се донекле „оправда“ устаљени назив Српска Нова година.
Што се тиче богослужбених текстова, у овај дан нема о томе речи јер Црква празнује Црквену Нову годину 1/14. септембра, када започиње нови годишњи круг богослужења. Изузетак су Апостол и Јеванђелистар у којима се налазе зачала за читање на Молебану за почетак Нове године.
Литургију Светог Василија је у нашем храму служио Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић. Појали су свештеници нашег храма и појац Стојан Оморац, а Апостол је читао чтец Душан Панајотовић.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
