У осми дан по Рождеству Христовом је празник Обрезања Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа,али и спомен једног од Великих Отаца Цркве – Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије кападокијске. У овај дан се служи Литургија Светог Василија, која је по свом трајању дужа од Златоустове јер су молитве које свештеник проузноси подуже, па сходно томе и појање које их прати.
Старозаветно обрезање сваког мушког у Изабраном народу, узраста осам дана од рођења, почев од праоца Аврама, установио је сâм Господ Бог у знак савеза (завета) између Себе и њега и семена његовог после њега. Оно је у Цркви замењено Светом Тајном крштења.
Приликом чина обрезања (детету) је давано име. Иако је Аврам био узраста од 99 година, добио је и он (ново) име – Авраам („отац мноштва народа“).
Када се друго Лице (ипостас) Свете Тројице – Син Божји – ваплотио на земљи, родивши се натприродно и неизрециво од неискусомужне Деве Марије, у којој се безгрешно заче од Духа Светог, у осми дан по Рођењу је обрезан по телу као човек, како је Закон налагао, добивши име Јешуа, односно Исус како је до нас дошло од Грка. Сâмо име је дато по заповести Господњој, саопштеној преко Архангела Гаврила. Тиме Творац Закона испуњава (сопствени) Закон и постаје Извршитељ односно Испунитељ Закона.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
О Светом Василију Великом у Православном светачнику блаженопочившег Владике Хризостома (Столића) забележено је следеће: „Родио се око 330. године, у време [цара] Константина Великог. Некрштен још, учио је у Атини философију, реторику, астрономију и остале световне науке тога доба. Школски другови били су му Григорије Богослов и Јулијан – доцније цар Одступник. У зрелим годинама Василије се крстио на реци Јордану. Стајао је на челу Хришћанâ у Кесарији (кападокијској) безмало 10 година. Био је, иначе, велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и верске ревности, велики богословски ум, и велики стројитељ и стуб Цркве Божије.“ (том први, стр. 239) По једном извору, упокојио се мирно 1. јануара 379. године, тек напунивши педесету, а по другом извору је тог дана погребен, пошто је уснуо крајем децембра 378. године.
НОВА ГОДИНА
Црквена Нова година је била и сада је 1/14. септембра, када започиње нови годишњи круг богослужења, а “административна“ је с почетка XVIII века пренета на 1/14. јануар, најпре у Царској Русији, а потом и у осталим православним земљама.
Иако смо имали и имамо своје називе за месеце у години, и даље се и у црквеном и у грађанском календару држимо „западних“ назива, што је непримерено за Хришћане, поготову када је реч о месецима који носе назив по римским „боговима“, као што је случај са јануаром, посвећеном Јанусу, богу сунчева тока или године. Овај месец се у ствари назива сечањ (сечко) или коложег.
Литургију Светог Василија је у нашем храму 1/14. јануара 2022. године служио новорукоположени јереј Ненад Бартоле. Појали су јереј Рајко Вулин, појац Стојан Оморац и чтец Душан Панајотовић, који је читао Апостол.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.