“Поставши, оче Николаје, изузетни лекар сваке тешке болести и исцеливши немоћ моје душе, подари ми здравље да бих клицао: Боже отаца, благословен си!”
(из Празничне службе)

smart

У 6/19. дан месеца децембра Света Црква празнује спомен међу Светима – Оца нашега Николаја Чудотворца, Архиепископа мирликијског, једног од Отаца Првог васељенског сабора.

Свети Никола(ј) је био у IV веку архиепископ у древном граду Мира у тадашњој области Ликији на јужној обали данашње Турске. Данас се на том месту налази градић Демре.

Делови житија Светитеља су опште познати, али би требало бар свечари да га прочитају у целости.

Једне године о Никољдану Никанор (Грујић), Епископ пакрачки (+1887), у беседи вели: „Не знам, хоће ли бити записано у повесници црквеној одвећ много угодника Божијих, који би се подигли били у животу своме на земљи овој до онога степена савршенства хришћанског, на ком је стојао и с кога је светлио свету и Хришћанима Свети отац Николај. Код њега је било излечено све оно, што год може да излечи сила благодати Божије у немоћи човечијој. Код њега је било и попуњено све оно, што год може да попуни благослов небесни у оскудици сила земних; код њега је, дакле, било наспорено и намножено све оно, што год је могла да наспори и намножи жива вера хришћанска у слову и у делу његовом: па зато неће бити записано у истој повесници ни много дела и чудеса, која би могла да надвисе, или да претегну дела и чудеса његова, било чистотом извора свога, било спасоносним дејством својим.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, Земун 1892, стр. 128)

У XI веку непријатељи Хришћанства пустошише Малу Азију, па и град Миру, те Господу би угодно да се Свечеве мироточиве мошти одатле пренесу.

Чудотворне мошти овог Светитеља се од 1087. године налазе у италијанском граду и луци Бари на Јадранском мору. У том граду постоји Руска православна црква посвећена Светом Николају, али се његове Мошти налазе у римокатоличкој базилици (итал. Basilica di San Nicola) у старом делу града близу луке.

Свету Литургију у нашем храму је служио протонамесник Слађан Тубић. Појали су јереј Рајко Вулин, појац Стојан Оморац и студент Богословског факултета Обрен Тутњевић, који је и Апостол читао.

У заглављу чланка је као илустрација икона Светог Николаја Чудотворца са иконостаса нашег храма, рад банатског иконописца Константина Данила (+1873).

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.