“Црква употребљава Свете Иконе (ликове) у храму и другим местима ради смерног сећања на Господа и Светитеље Његове.“ (Митрополит московски и Архиепископ Макарије [Булгаков (+1882)], Православно догматско богословље, Београд 1898, стр. 328)
„Црква поштује Свете Иконе и исказује то поштовање на разне начине.“ (исто, стр. 329)
Ми се молимо [пред] Светим Иконама и поштујемо их кађењем тамјаном, клањањем, целивањем, прислуживањем воштаница и кандила. Прилика је да се подсетимо да се на Иконама Господ целива у ноге или косу, а остали Свêти у руке.
„Црква, употребљавајући и поштујући Свете Иконе, одаје поштовање не сâмим Иконама, тј. не дрвету и боји, већ односи исто поштовање на оне Свêте, који су на Иконама представљени, и уједно осуђује оне који поштују сâме Иконе – материјално, који им се клањају као кумирима и обожавају их.” (исто, стр. 330)
„Свети Василије Велики овако вели у своме исповедању: Примам и Свете Апостоле, Пророке и Мученике, и призивам их да буду заступници пред Богом, да ми кроз њих, тј. по њиховој заштити, буде милостив Човекољубац Бог и да ми дарује опроштај грехова. Због тога поштујем и ликове на њиховим Иконама и поклањам им се, а нарочито с тога, што су их предали Свети Апостоли, и нису забрањене, већ се сликају у свима нашим црквама.“ (исто, стр. 331)
За доказ тог предања јесу две врло старе повести, писмена сведочанства о употреби и поштовању Светих Икона у прва три века, те вештаствени споменици употребе и поштовања Светих Икона у прва три века у катакомбама, пећинама, капелама Мученика, куда су одлазили стари Хришћани на молитву у дане гоњења. (исти извор)
Прва од две поменуте повести је о томе „да је Сâм Господ наш Исус Христос благоволео насликати на чудесан начин Свој Лик на убрусу и послати тај нерукотворени Лик Авгару, едеском кнезу.“ (исто, стр. 331)
Друга је о томе да је један од четворице Јеванђелиста, Лука, знајући живопис, сликао и по себи оставио Иконе Божје Матере [са Богомладенцем, као и Свêтих]. (исти извор са прим. аут.)
“Данашња Света Недеља установљена је као празник Православља, знате ли због чега? Због тога што је на данашњи дан 843. године, у деветом веку, за време благочестиве и Свете царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлуци Светих Отаца Васељенског Сабора, прослављена победа над јеретицима иконоборцима. Стодвадесет година цареви иконоборни и безбожни гонили су Иконе, уништавали, спаљивали, газили. Црква се борила преко својих епископа, свештеника и народа. Гинули су, тамновали, али Црква се није одрекла Светих Иконâ.” (из беседе Аве Јустина Ћелијског изговорене 1965. године)
СВЕТА ЛИТУРГИЈА
У Недељу прву Поста односно Чисту, 13. марта 2022. године, Литургију Светог Василија Великог у нашем храму је служио протонамесник Слађан Тубић уз саслужење јереја Милоша Пешића, а појали су Стојан Оморац, Обрен Тутњевић, Радивоје Панић и наш хор, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. Велики број верника је приступио након исповести Светој Чаши. Причешћивало се из два путира.
ЧИН ПРАВОСЛАВЉА
Одслужен је Молебан за обраћање оних који су заблудели и отпали од Православне Цркве. У завршној молитви Молебана, моли се Пресвета Тројица, да “обрати подриваче и хулитеље Православе вере и Христове Цркве, који су се од ње окренули”, али и да упокоји Патријархе, Митрополите, Архиепископе, Епископе, побожне владаре, оне “који су пострадали и пали у различитим биткама за одбрану Православне вере и своје отаџбине” и оне који су уснули у побожности и нади на Васкрсење, а да утврди “у правој вери све до краја” Најсветијег Патријарха српског Г. Порфирија, Преосвећеног Епископа банатског Г. Никанора, посвећени клир и све “који живе у послушности Цркви Христовој”.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
