„Дух Свети има све што и Отац и Син имају, осим нерођености и рођености јер Он исходи само од Оца.“ (из синаксара Празника)
У недељу Педесетнице, 8. по Пасхи, односно у 50. дан по Васкрсу, Црква празнује Силазак Светог Духа на Апостоле. У заглављу чланка је илустрација „Силазак Светог Духа на Апостоле“ са нашег иконостаса, рад банатског сликара, портретисте и иконописца Константина Данила (+1873).
Света Литургија у нашем храму је у недељу Педесетнице служена саборно, уз саслужење ђакона Милана Лазића и учешће нашег хора. О Празнику је беседио јереј Душан Грујић.
И у Духовски понедељак је Света Литургија у нашем храму служена саборно, уз саслужење ђакона Радана Шарића и учешће нашег хора. Празничну беседу је одржао протонамесник Слађан Тубић. По обичају, након Свете Литургије, „ношена“ је Литија до Крста на тргу Краља Петра Првог.
На Светој Литургији се чита о овом догађају из друге главе Дела Светих Апостола. У Празничној служби, први канон је саставио Свети Козма, Епископ мајумски, а други Преподобни Јован Дамаскин.
„У Православној цркви, од старина је обичај да се храмови на дан Педесетнице украшавају травом и зеленилом. То је, без сумње, стога што је у време давања Закона Пророку Мојсију, око Синаја све било зелено, што су и Јевреји били обавезни да на дан [старозаветне] Педесетнице оките синагоге, и своје куће, зеленилом и цвећем, и што је – свакако – и горница у којој су Апостоли чекали силазак Светог Духа била украшена зеленилом. Зеленило значи и благодат Св. Духа.“ (јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни светачник, том други, Београд 1989, стр. 689)
„Дух седа у виду огњених језика и буди спомен на спасоносне речи људима, које Христос рече Апостолима, чувши од Оца“, каже црквени песник.
„Свети Дух није сишао на уста Апостолима, него на главе, јер глава влада телом и самим умом, од којега и језик добија шта да говори. Тако се Дух Свети огласио свима народима, а изливање Духа на главе је рукополагање Апостола за учитеље целе Васељенске цркве, јер се рукоположење врши на главу.“ (одломак из синаксара Празника)
Свети Јован Богослов у својој Првој посланици пише: „имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника“ (2,1). У грчком тексту је употребљена реч која се преводи и са „Утешитељ“. Дакле, као што се наводи у Синаксару: „И Христос је наш Утешитељ. Због тога се Дух Свети и назива другим Утешитељем.“
Због јереси духоборства на Другом васељенском сабору у Цариграду (381) је утврђено Православно учење и допуњен Символ вере тачком о Светом Духу.
Какво је било дејство Бога Духа Светога на Апостоле?
Бог Дух Свети од малих чини велике, од страшљивих чини неустрашиве; од простих прави мудре, од немуштих прави речите; од ловаца рибе чини ловце људи за Царство Божје, од пастира бесловесног стада чини пастире стада словеснога. Апостоли вођени Духом Светим путују по целоме свету без средстава и без пријатеља, а обраћају вери Христовој богаташе и сиромахе само речју, животом и чудесима. Дух Свети води Апостоле кроз све скорби и муке испуњујући срце њихово утехом и радошћу, чини те расте и успева семе јеванђелско, које Апостоли сеју пo свету, чак и тамо где изгледа узалуд бачено. Духом Светим Апостоли добијају виђења тајни онога света, а прозиру и у тајне срца људског. Дух Свети чудесно управља ноге Апостола по далеким земљама и чудесно их из далеких земаља сабира у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. (извор: созерцања из књиге “Охридски пролог” Светог Владике Николаја)
Какво је дејство Бога Духа Светога на Свете Мученике за веру?
Бог Дух Свети даје им мудрост да говоре пред судовима и храброст да гину на губилиштима. Пружа им утеху у страдањима. Понекад, према Своме произвољењу, чини њихова тела несагоривим. (исти извор)
Кога је Бог Дух Свети надахњавао и надахњава?
Бог Дух Свети је надахнуо мудрошћу и истином Пророке, Јеванђелисте и Апостоле, који написаше Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству, као и Свете Оце који толковаше (тумачише) Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству. Он је надахњавао и данас надахњава кротошћу и благошћу подвижнике, испоснике и све истински покајане душе. Он је надахњавао и данас надахњава правдом, миром и радошћу све љубитеље правде Христове и све страдалнике за правду Христову. (исти извор)
О благодати Бога Духа Светога
(исти извор)
У Тајни крштења благодат чисти човека од првородног греха и увршћује га у грађане слободе Христове. Благодат даје силу души да следује Христу Господу. Она је залога Божјега усиновљења крштеног човека.
У Тајни миропомазања благодат помазује душу, очишћену крштењем од првога греха, радошћу синовства. Она утврђује човека у вери Христовој и запечаћава га за Царство Божје.
У тајни покајања и исповести, благодат кад се косне срца покајникова – покајник види сву ругобу свога греха и сузама га мије. Она улази у човека као радост у жалосног, као нада у безнадежног, када се покајник исповеди.
У Тајни причешћа благодат оживљава хлеб и вино, и претвара их у тело и крв Христову. Она чини освећени хлеб и вино живом жртвом Христовом. Она дејствује унутра у хлебу и вину слично онако као што је дејствовала у телу Свете Пречисте при ваплоћењу Господа.
У тајни брака благодат освећује законску телесну везу два људска бића ради рађања деце. Она уједињује, осветљује и појачава кроз љубав свезу двеју душа, мужа и жене. Она даје извесно достојанство начину размножавања рода људског, и чини чесан брак сликом Христове везе са Црквом.
У Тајни свештенства благодат освећује, просвећује и оспособљава човека за дужност пастирску и учитељску. Она омогућава и опуномоћава свештеника за свршавање осталих тајни.
У Тајни јелеосвећења благодат дејствује кроз освештани јелеј. Она, сходно молитви и вери, исцељује од сваке болести и сваке немоћи.
