“Дођите сви верни, да принесемо Божићу предпразничне песме,
јер већ долази Христос у Витлејем да се роди,
и да спасе цео свет, јер је једини Човекољубац.”
(светилен претпразништа)
„У дане пред сâм празник Рођења Христа Бога и Спаситеља нашега, тј. у недељу која падне између 18. и 24. децембра (прим. аут. 31. децембра и 6. јануара по грађанском календару), врши се спомен Старозаветних светих отаца Христових по телу, Отаца из чијег је племена и рода произашао Господ наш Исус Христос, телом, преко Пресвете Богородице. То су они Праоци и Оци Христови, од Авраама, преко Давида, до Јосифа Обручника и Пресвете Богородице, наведени у родослову Господа Исуса Христа (Мт. 1,1-17). Али, и ове се Недеље – као и оне претходне, тј. у Недељу Светих праотаца – спомињу и сви Старозаветни праведници, који су раније живели вером у долазећег Месију, Господа Христа Спаситеља, и који се и именују Апостолу што се чита у ове недеље на Литургији (Јев. 11,9-40).“ (Православни светачник, том први, Београд 1988, стр. 212)
Ова недеља се у народном календару зове – Оци.
Ове године је Недеља Светих Отаца „пада“ у дане претпразништа Божића. Црквени песник Јосиф Химнограф у једном од канона претпразништа радосно позива: „Брегови и долине, и храстове шуме, и реке и мора, и све што дише, заиграјте весело, јер се сада приближава Исус као спасење, да се у граду Витлејему роди из Дјеве.“
На другом месту богословствује о предстојећем празнику Рођења Христовог овако: „Својим чудним рођењем Господ хита ка својима, и зато Га примимо, јер Он жели да нâс удаљене од рајске сладости опет усвоји, и зато се рађа у пећини.“
Свету Литургију у нашем храму је служио Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, уз учешће нашег хора, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. За певницом су појали протонамесник Слађан Тубић, јереј Рајко Вулин, појац Стојан Оморац и студент Богословског факултета Обрен Тутњевић, који је и Апостол читао.
Прота је у својој беседи говорио о Старозаветним праоцима и оцима, о сâмом родослову Господа Исуса Христа изложеном у прочитаном јеванђељском зачалу, о оваплоћењу без оца – Сина, Који је рођен од Оца без матере, али и о посту који се приближава крају, рекавши: „Драга браћо и сестре, ово време које смо провели у посту и молитви, чекајући Рођење Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, чистили смо душу своју и тело своје, припремајући [се] за Рођење Спаситеља и Господа нашега Исуса Христа. (Исто) онако како је она витлејемска хладна пећина примила Господа да се роди у њој, исто тако и ми треба да припремимо срца своја да буду топлија него она витлејемска пећина, да би се у њима заиста и родио Господ и Спас наш Исус Христос. Треба пре свега да испитамо себе и срце своје, да у њега уселимо веру, наду и љубав, да се одрекнемо греха, ђавола и смрти.“
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
