Недељом Закхејевом започиње духовно путовање ка Васкрсу. У припрему за Празник над празницима спада Велики пост, али и пет недеља које му претходе, од којих је прва ова.

„Прва најава Великог поста је у недељу у којој се чита јеванђељска поука о Закхеју. То је прича о човеку који је био премален и није могао да види Исуса, а пошто је много желео да Га види, попео се на дрво*. Исус је удовољио његовој жељи и отишао његовој кући. Дакле, на тај начин, тема ове прве објаве је жеља.“ (Александар Шмеман, Велики пост, Врњци-Требиње 2007, стр. 15-16)

Закхејево дрво у близини Јерихона, старо преко 2000 година

„Закхеј је желео оно право. Он је хтео да види и да се приближи Христу. Он је први символ покајања, јер покајање почиње са поновним проналажењем дубоке природе сваке жеље: жеље за Богом.“ (исто)

Закхеј, иако старешина цариникâ у Јерихону, радујући се, прима Исуса у свој дом. Наравно, не само у своју кућу, већ и у своје срце јер га сâм Исусов боравак у дому приводи покајању. Тако постаје и Његов ученик. Као један од Седамдесеторице апостола, биће постављен за Епископа кесаријског у Палестини.

Управо због промене која се пројавила уласком Господа Исуса Христа у Закхејев дом, ово јеванђељско зачало (Лк. 19,1-10) се чита при освећењу наших домова.  

Иначе, ове године је у ову недељу пао спомен Светог Мученика Трифона из III века. Родом је био из Фригије, области у данашњој западној Турској у ширем подручју Анкаре. Иако је чувао гуске, на њему је обитавала велика Божија благодат. Био је исцелитељ и изгонитељ злих духова. Мученички је скончао у време цара Декија. У нашем језику постоје две-три верзије тог имена: Трифун, Тривун, Трипун, као и изведена презимена.

У ову недељу, Свету Литургију у нашем храму је служио јереј Рајко Вулин. Појали су протонамесник Слађан Тубић, јереј Душан Грујић, појац Стојан Оморац и наш хор, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. Апостол је читао чтец Душан Панајотовић.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.

* Занимљиво је да се као дрво на које се попео Закхеј, помињу дуд (Караџић) и дивља смоква (Чарнић, Синод), а да је у оригиналном тексту сикомор, који Руси преводе као „библијска“ или египетская смоковница (Ушаков Дмитрий Николаевич, Толковый словарь в четырех томах, Том четвертый, стр. 175)