Митровданске задушнице (рус. Димитриевская родительская суббота) се обављају у суботу пред празник Светог Димитрија.
“Ове су задушнице обичај Руске цркве, од које су их и Срби примили. Помињање палих православних војника – у суботу митривданску, пред 26. октобар – установљено је у Русији у 14. веку. Наиме после победе над Мамајем – на Куликовом пољу, 8. септембра 1380. године – Димитрије Јованович Донски оде у Московску обитељ Живоначалне Тројице, Преподобном Сергију, игуману манастира, из којег су – у бици – пала два монаха (Просвјет и Ослабја); свршивши помен погинулим војницима – предложи Цркви да чини овај помен сваке године у суботу пред Митровдан. Од тог времена Црква је прибројала ову суботу Задушницама. Затим је Црква уобичајила да се у ову суботу моли за све умрле и да се излази на њихове гробове, тј. да се све то не чини само за војнике. Тако је ова субота и постала задушна (Задушнице) за све мртве уопше узевши.” (јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни светачник, том први, Београд 1988, стр. 111)
У суботу, 2. новембра 2024. године, Свету Литургију у нашем храму је служио јереј Рајко Вулин.
Након Литургије су протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, протонамесник Милош Пешић и јереј Рајко Вулин одслужили помен за уснуле претке, сроднике и ближње присутних верника.
Приредио:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
