Месеца септембра у 8/21. дан Света Црква празнује Рођење Пресвете Богородице.
„Затрубимо у духовну свиралу у овај Божији дан празника нашега, јер се од семена Давидова данас рађа Мати Живота. Она од таме разрешава, Адама обнавља и Еву дозива. Она је извор непропадања и укидање труљења. Њоме смо се обожили и од смрти избавили. Зато јој појмо са Гаврилом: Радуј се Благодатна, Господ је са тобом, и због тебе нам дарује велику милост.“ (празнична стихира)
Како је изложено у књизи Софије Снесареве „Земаљски живот Пресвете Богородице и опис Њених чудотворних икона“ (Санкт-Петербург, 1892), Пресвета Мајка Божија је рођена од старих и бесплодних, али побожних родитеља Јоакима и Ане у граду Назарету из пониженог, а некада угледног дома Давидовог. Јоаким је по тадашњем закону имао право на развод због женине неплодности, која се сматрала срамотом и казном, али он, као праведни муж, ту срамоту неплодности дели више од педесет година са својом супругом Аном, не желећи да је „отпусти“.
Будући да су о великим празницима имали обичај да походе Јерусалим ради приношења жртве, једне године уочи јеврејског празника Обнављања Храма првосвештеник Исахар ће одбити Јоакимов принос пошто је бездетан и још га и прекорети да је то због његових тајних грехова. Када је Ана сазнала за ове увреде, сакрила се у врт, села испод ловоровог дрвета и неутешно плакала. Дирљив је опис њеног молитвеног обраћања Господу Богу када, угледавши на грани гнездо са птићима, вапи што „све на свету има утеху у деци“: и птице небеске, и животиње земаљске и сама земља која доноси плодове, а како је само она као „земља безводна, без живота и изданка“. За то време је Јоаким стајао на молитви у пустињи.
Анђео Господњи се јавио најпре Ани да је утеши и да јој каже да је Господ услишио њене молитве, да ће родити кћер кроз коју ће целом свету бити даровано спасење, којој имају да дају име Марија, те да иде у Јерусалим и нађе се с мужем код Златне капије.
Исто тако се збило и са Јоакимом у пустињи, па су, нашавши се код Златне капије у Јерусалиму, заједно принели жртву благодарења у Храму.
„Благопријатне молитве и уздаси Јоакима и Ане због неплодности и бездетности дођоше до ушију Господа, те учини, па изниче живоносни плод свету. Јоаким молитву на гори чињаше, а Ана у врту срамоту трпеше, но са радошћу неплодна роди Богородицу и Чуварку живота нашег.“ (икос из службе Празника)
Црква, иначе, празнује само рођење Богомладенца Христа, Богородице и Светог Јована Крститеља. Остали спомени Светих су углавном везани за време њихове овоземаљске кончине, проналазак или пренос Моштију, те чуда, али не и дане рођења. Стога Хришћани не (би требало да) „славе“ рођендане.
У нашем храму је Свету Литургију у уторак, 8/21. септембра 2021. године, служио јереј Милош Пешић, а појали су јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац и Обрен Тутњевић, који је и Апостол читао.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
