„Величај душо моја Дјеву Марију, која се рађа од нероткиње. Необично је мајкама девичанство, а девојкама рађање детета, а обоје се на Теби испунише. Због тога Те сви народи на Земљи непрестано прослављају.“
(ирмос Празника)
У 8/21. дан месеца септембра Света Црква молитвено се сећа рођења Пресвете Владичице наше и Богородице Увекдјеве Марије. Овај Празник се у народу назива Мала Госпојина.
Архиепископ солунски Исидор Глава (1342+1396), у свом Првом слову на Рођење Пресвете Богородице и Владичице наше Приснодјеве Марије, пише: „Свебеспрекорна прими исто обличје као и ми људи, могао бих да кажем ни из ког другог разлога осим да бисмо се освештали и примили светост, у којима и она учествоваше. Тако дакле, као што смо постали исти по обличју тој блаженој и божанској икони, односно Богородици (нека ми опрости блистави Павле што користим његове речи за овај мој пример), нека би јој личили и по њеним врлинама. Ову натприродну величанственост, неуобичајени украс, Њу, која је достигла толико велику славу да буде златно обиталиште подобно за Бога, прослављамо данас, односно њено рођење, и славимо празник њеног рождества, објављујући свим верним ову достојанствену и поштовану тајну, односно рождество Дјеве.“
Веома богати Јоаким, подсмеван и спречен од свештеника Рувима да принесе дарове о неком великом јудејском празнику, због своје бездетности, није се врати кући, већ се сместио у брдима на једно пусто место, док му је жена Ана остала у врту њихова дома. Са сузама, молитвом, усрдним преклињањем и постом, обе ове рањене душе измолише у Бога да им подари једно чедо у позној старости. И тако им Господ подари Свето чедо – свебеспрекорну Богородицу Марију, или како се у поменутом спису назива „кћер Божија, пресјајно првооткривено виђење, најлепши нови изданак, вечна најхладовитија сенка, благовест целоме свету, целебна биљка“.
По речима архимандрита Рафаила (Карелина), није било и неће бити девојке која је сијала таквом светлошћу и чистотом као што је Дјева Марија. Смирење ју је учинило Кћерком Небеског Оца, чистота – Невестом Духа Светог, љубав – Мајком Сина Божијег. Свети Оци си је још од давнина називали Богородицом, а коначно је ово име утврдио Трећи васељенски сабор у Ефесу 431. године.
Пресвета Богородица се родила и до треће године живела у кући својих родитеља у Назарету. Будући да су Јоаким и Ана дали завет да ће своје дете посветити Богу, а то значи да ће се дете довести у Храм ради васпитања и обављања различитих послушања при Храму извесно време, Дјева Марија до своје тринаесте године живи у Храму у Јерусалиму. Њено послушање је била израда тканина за Храм и одежди за свештенике. Црквена завеса на улазу у Светињу над Светињама, која ће се раздрети када Господ буде био разапет, била је по предању њених руку дело.
У четрнаестој година Дјева Марија бива заручена са осамдесетогодишњим дрводељом Јосифом – чуваром Њене девствености. Кућа Јосифова је имала исклесане у стени доњу собу и горњу у којој је живела Дјева Марија. У дворишту је била столарска радионица у којој ће младић Исус помагати Јосифу и правити јармове за волове и ваге. Када Исус напуни 29 година, Јосиф Обручник умире на Његим рукама, а следеће године са Мајком напушта Назарет. У последњим годинама овоземаљског живота и проповеди Сина Божијег, Богородица ће живети у кући Апостола Петра у Капернауму, а после Његовог Распећа и Васкрсења у кући Апостола Јована у Јерусалиму.
Иначе, дрводеља Јосиф Обручник, Богородица Марија, Претечина мати Јелисавета и витлејемска бабица Салом(иј)а су друго колено – брат од ујака Јакова и сестре од тетака Ане, Совије и Марије, што су све деца Матана и Марије.
Свету Литургију у нашем храму је служио новорукоположени јереј Радан Шарић.
„Јоаким, као прекрасно сунце, сједињен са Аном, као светлоносним месецем, родили су девства зрачак; у њој се сјединило са телом Божанско Биће у Ипостаси и нама је као зора заблистао.“ (тропар 9. песме канона Светим праведним Богородитељима)
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, ел. инж.
Извори:
1.Синаксар Празника;
2. Архиепископ солунски Исидор Глава, Прво слово на Рођење Пресвете Богородице и Владичице наше Приснодјеве Марије;
3.Архимандрит Рафаил (Карелин), Љубав која побеђује све
4.Димитрије Цамис, Теомиторикон
5.Минеј за септембар
