Света Црква се на Велики петак молитвено сећа Светих, спасоносних и страшних страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Његове смрти, скидања с Крста и боготелесног погребења Његовог и силаска у Ад (на Јутрењу Велике суботе које се служи у овај дан увече).
Иако је знао да су Га јеврејске старешине из зависти предале на суд, Понтијус Пилатус (Понтије Пилат), римски префект Јудеје, изрекао је пресуду која осуђује Исуса Назарећанина да мора умрети и то „на крсту међу двојицом разбојника јер се између народа нашло отмених и признатих људи који су изјавили да Исус заводи народ, да је Исус бунио народ, да Исус није поштовао законе, да се Исус лажно издавао за сина Божјег, да се Исус лажно издавао за цара Израиља, да је Исус са палмином гранчицом у руци у пратњи силног света ушао у храм.“ (одломак из превода пресуде)
Пресуда је донета у Светом граду Јерусалиму, у петак 25. марта 17. године владавине Тиберија.
На Велики петак је Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос добровољно примио нâс ради пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање, пурпурну хаљину, трнов венац, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, крст и смрт.
У трећи час (дана) би распет Христос, а то је 9 часова пре подне. Од поднева (шести час) до 15 часова (девети час) би тама. Збише се и тресење земље, распадање камења, цепање храмовне завесе, васкрсавање многих тела и друга чудесна збивања.
„Скинувши пречисто тело Спаситељево са Крста, и обвивши га платнима натопљеним мирисима – по обичају Јудеја, Јосиф и Никодим га положише у нову камену гробницу, у врту Јосифовом, који се налазио у близини Голготе. Потом, на врата гроба навалише велики камен. Чину том, тј. погребу Христовом, присуствовале су и Марија Магдалина, и Марија – мати Јаковљева и Јосијина.“ (јеромонах Хризостом Хиландарац, Православни светачник, том други, стр. 674)
Јосиф, који се помиње је био богат човек из Ариматеје, члан Синедриона јеврејског, али и потајни следбеник Христов. Због тога што је искао одобрење од Пилата да скине тело Христово са Никодимом, које су потом помазали смесом смирне и алоје, обавили Плаштаницом и положили у гробницу, био је окован и утамничен од Јевреја. Након протеривања из своје земље, проповедао је Јеванђеље Христово у Енглеској. У црквеној химнографији је познат као Благообразни Јосиф.
Никодим је био сродник Гамалила, чувеног јеврејског учитеља Закона, и сâм члан Синедриона јеврејског, али и потајни ученик Христов, Коме је долазио ноћу. У нашем храму се на иконостасу испод престоне иконе Господње у соклу налази композиција сусрета Христа са Никодимом.
ВЕЧЕРЊЕ
Вечерње на Велики петак, 3. маја 2024. године, служио је у нашем храму протонамесник Душан Грујић. Из старозаветних текстова (паримије) је читао јереј Рајко Вулин, а зачало Апостола студент Филип Глигоријевић.
ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ
У изношењу Плаштанице, на којој је изображено усмрћено тело Господа Исуса Христа са пет рана (на рукама, ногама и под ребром), учествовали су сви свештеници нашег храма. Положена је на припрељен Христов гроб на солеји.
БЕСЕДА
Беседио је протонамесник Душан Грујић.
ЦЕЛИВАЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ
Након беседе су најпре свештеници целивали Свето Јеванђеље, Плаштаницу и Крст, а потом и присутни верници.
ХОР
Наш хор је, са гостима из Београда, учествовао у овом богослужењу певајући црквене песме композиторâ Мите Топаловића, Јосифа Маринковића, Марка Кузмановића, Марка Тајчевића, Стевана Мокрањца, Добрија Христова, Александра Архангелског, Леонида Малашкина и Дмитрија Бортњанског. Дириговала је госпођа мр Вера Царина.
СТАТИЈЕ
Увече је служено Јутрење Велике суботе у којем су свештеници појали статије – тропаре о погребењу Господа Бога и Спас нашега Исуса Христа, и Његовог силаска у Ад, са стиховима 118. псалма. Након Великог славословља је вршен Крсни ход са Плаштаницом око храма уз појање песме „Свјати Боже“, онако како се поје на опелу.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
