У 24. дан месеца јуна, што је 7. јули по световном календару, Црква празнује Рођење часног, славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. За разлику од Сабора Светог Јована Крститеља, који зовемо Јовањдан, овај Празник је у народу познат као Ивањдан, иако је тај назив по имену Јован/Иван преузет за древни пагански словенски празник летњег солстиција, који се поклапа временски са овим Хришћанским празником.
Прва глава Јеванђеља по Луци, у стиховима који се читају на Литургији о овом Празнику описује “како се свештенику За(ха)рији, за време његовог служења у храму [у Јерусалиму], јавио Анђео Господњи и предсказао му рођење сина Јована, који ће бити велики пред Господом, и како је Захарија кажњен губитком моћи говора пошто није поверовао да ће његова жена Јелисавета зачети Јована Претечу [у дубокој старости].” (извор: Православно тумачење Новог Завета)
“Када је дошло време и када је Јелисавета родила сина, њени суседи и родбина радовали су се с њом, па су у осми дан дошли како би извршили обрезање.” (исти извор)
Тај обред је установљен још у време Авраама, коме је Бог рекао: “А обрезиваћете окрајак тела својега, да буде знак завета између мене и вас. Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује.” (Књига Постања 17,11-12) Авраамова жена Сара, која је такође у дубокој старости родила Исаака, је умрла у једном од најстаријих градова на свету, Хеврону, првој Давидовој престоници (данас Ел-Халил, у палестинском делу Израела) и сахрањена у пећини Макпела, која се зове и Пећина патријараха јер се верује да су у њој закопани и Авраам и Исаак и Јаков и Ревека и Лија. Обрезање је било обавезно по Мојсејевом закону, што се види из 12. главе Старозаветне књиге Левитске (3. књига Мојсејева), у којој се излажу и наређења за породиље. И сâм Богомладенац је обрезан, што празнујемо као Обрезање Господње 1/14. јануара.
Том приликом се давало и име новорођенчету, обично у част неког од старијих сродника, како тумачи Архиепископ Аверкије (Таушев), па је жеља Јелисавете, као плод деловања Духа Светога, да се назове Јован, изазвала забуну. Ради решења, Захарија је, будући нêм, “затражио дашчицу премазану воском, и на њој дрвцетом написао: ЈОВАН МУ ЈЕ ИМЕ. Истог трена, Захарији су се отворила уста и он је у пророчком надахнућу, као да већ види наступање Месијиног Царства, стао да прославља Бога.” (исти извор)
У Цркви је обрезање замењено крштењем, по правилу у четрдесети дан, а у осми дан од рођења је задржано знамење, када дете добија име које носи до крштења, што нажалост постоје изузетак, а не правило.
Јеванђелисти не помињу тачно место рођења Јована Претече, већ само известан горски крај односно горњу земљу и град Јудин. Због тога неки сматрају да је рођен у поменутом Хеврону (60-так km јужно од Јерусалима), а неки опет јужно, али ближе у Јерусалимским брдима, у древном селу Аим Карим, на само пар километара.
“Ускоро по порођају, Јелисавета је била принуђена да склања свог сина од помора Иродова. Једном, у пустињи, опазивши убице које их гоне, завапила је – из дна душе – бреговима: Горо Божја, сакриј нас! – и брдо се растворило, и примило их у се. На том месту, створила се – затим – пећина, избио извор, и израсла палма. Четрдесет дана по убиству Пророка Захарије, преставила се и Јелисавета, у споменутој пећини. Од тог времена, све до своје 30. године, Претеча је живео у пустињи. У почетку, хранио га Анђео, а кад је поодрастао – сâм је налазио себи храну: јео је акриде (овршке дрвећа) и дивљи мед, – и живео тако до јављања свога Израиљу, како не би – као што каже Јован Златоуст – гледао, и слушао, људска зла.” (извор: Месецослов за месец јун, 24. дан) Треба напоменути да је и Вук Караџић превео поменуте “акриде” као – скакавце, што свакако не стоји, по Преподобном Исидору Пелусиоту. До грешке је дошло зато што заиста постоје скакавци који се исто тако зову, али је овде реч о биљној храни, извесним овршцима дрвећа, који само личе на ту врсту необичних скакаваца, по свој прилици плодовима рогача, познатом под именом хлеб Светог Јована.
Свету Литургију у нашем храму, у четвртак 7. јула 2022. године, служио је до пре коју годину наш суграђанин протонамесник Марјан Керчуљ, Архијерејски намесник неготински (Епархија тимочка) уз саслужење протонамесника Душана Грујића. Појали су појци Стојан Оморац, Обрен Тутњевић и Радивоје Панић.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
