У 15/28. дан месеца августа Црква празнује божанско престављење у седмој деценији овоземаљског живота Пресвете Владичице наше Увекдеве Марије. Овај Празник се назива Успење Пресвете Богородице, а у народу је познат као Велика Госпојина.
„Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.“ (почетак беседе Преподобног Аве Јустина Ћелијског изговорене у овај дан 1974. године)
„Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божијем, Свети Апостол Тома. Када је после три дана дошао, он изјави жељу да хоће да целива гроб и Свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели да тела Пресвете Богомајке нема. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истог дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса.“ (одломак из исте беседе)
Црквени песник већ у канону претпразништва поје како Ју је на крају Бог потпуно преселио са земље, и до Небеса провео и са душом и са телом. Преподобни Јован Дамаским, у Празничном канону који је испевао, вели да Царица одлази своме Сину са Њиме да царује, односно да са Сином вечно живи, како на другом месту наводи други црквени песник – Свети Козма, Епископ мајумски. Родитељка Живота је, дакле, дошла до смрти пропадљиве, али је сасвим избегла пропадљивост. И ову натприродну тајну Јој је благовестио Свети Архангел Гаврил.
ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ
У суботу, 27. августа 2022. године, уочи наше Храмовне славе, Празнично бденије је служио јереј Рајко Вулин, а појали су за десном певницом протојереј-ставрофор Стеван Урошев, протојереј Слађан Тубић, протонамесник Милош Пешић и појци Стојан Оморац, Филип Инић и Радивоје Панић, а за левом певницом Архијерејски намесник борчански протојереј Милан Јовановић, протонамесник Душан Грујић и појци Обрен Тутњевић и Димитрије Проданов.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА
У нашем храму је Света Литургија у Недељу 11. по Духовима, 28. августа 2022. године, о Храмовној слави служена саборно. Началствовао је Архијерејски намесник панчевачки протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, а саслуживали су протојереј-ставрофор Стеван Урошев, парох панчевачки у пензији, протојереј Слађан Тубић, старешина нашег храма, протојереј Илија Ромић из Нирнберга (Немачка), војни свештеник јереј Горан Сандић, јереј Срђан Шарић из Омољице и јереј Рајко Вулин.
У Литургији је учествовало Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина, Дечји хор Друштва, којим је дириговала госпођа Борјана Стражмештеров, а за певницом су били чтец Хаџи Никола Мијовић, заставник Војске Србије, који је и Апостол читао, и појци Стојан Оморац и Радивоје Панић.
Празничну беседу је одржао јереј Рајко Вулин.
У храму је био пуно верника, а већина се и причестила, пошто се окончао Великогоспојински пост.
СЛАВСКИ КОЛАЧ
Након заамвоне молитве преломљен је славски колач. Овогодишњи кум је био господин Јован Поповић, а за наредну годину се пријавио господин Виктор Игњатов.
Литургији и ломљењу колача су присуствовали председник наше црквене општине господин Жељко Огризовић, председник нашег хора господин Срђан Миковић и представници градске управе.
ЛИТИЈА
После Литургије ношена је литија, најпре у порти храма, а потом улицама Димитрија Туцовића, Браће Јовановић, Карађорђева, Војводе Радомира Путника и кроз Сокаче до Скупштине града. У литији су учествовали свештеници који су служили Литургију, којима су се прикључили свештеници из храма Преображења Господњег протојереј Стојче Цветковић и јереј Велимир Бирманац. Сем свештенства, учешће су узели припадници Војске Србије и Полиције, чланови КУД „Станко Пауновић“, чланови хора и верници.
ГРАДСКА СЛАВА
Испред зграде Скупштине града Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић преломио је славски колач Градске управе са домаћином Градске славе – градоначелником господином Александром Стевановићем.
По повратку у храм, раздељена је нафора, а у порти је билo послужено освежење и подељен славски колач и жито.
Аутор чланка и светлописа:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.