На сред некадашње Велике пијаце испред Магистрата, 1. септембра 1804. године, Српска црквена општина је подигла Крст од црвеног мрамора у славу Свете Тројице и част Карађорђеве победе над Турцима у Првом српском устанку, висок безмало 16 метара (48 стопа). Донесен је из Будима. Подсећања ради, Панчево је тада било у саставу Аустро-угарске монархије, чија је државна вера била римокатоличка, али су у вароши огромну већину чинили Православци (Срби).
Крст је одолевао зубу времена и честим немирним политичким догађањима и ратним (не)приликама, од револуције 1848. године, преко балканских ратова у непосредном окружењу до и након Првог светског рата.
Према наводима из дневника проф. Ђорђа Живановића, 1. јуна 1941. године, тадашња Градска управа је позвала нашу Црквену општину да демонтира Крст који се састојао из преко сто делова, јер им је баш то место требало за гробницу фолксдојчера стрељаних негде на авалском путу од стране Југословенске војске у повлачењу. Иако је земљиште на којем је Крст било својина Црквене општине, сâм Крст освећен, те да су пред њим примане посете аустријских царева и војници заклињали полазећи у бојеве за Аустријску круну, фолксдојчери су били упорни у намери и чак припретили да ће га бомбом развалити. Да се претња не би обистинила, до 8. јуна исте године, панчевачки каменорезац Маринковић га је демонтирао, а делови су пренесени у наш храм и порту.
Тек о 200-годишњници подизања Првог српског устанка, Крст је обновљен, постављен на више-мање исто место, у садашњем градском парку на тргу Краља Петра Првог, и освећен 2004. године. Од тада поново краси и чува наш град, иако неретко бива ноћу неосветљен градском расветом, па и скрнављен бојама и натписима од наших несавесних и непросвећених суграђана, по свој прилици (старијих) малолетника.
Ипак, место је око кога се сабирамо сваке године на Духовски понедељак ради молитве и благослова.
Света Литургија је на Духовски понедељак и ове 2022. године служена саборно. Началствовао је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживало братство нашег храма, а појали су чтец Душан Панајотовић и појци Стојан Оморац, Обрен Тутњевић и Радивоје Панић.
Након Литургије – по устаљеном обичају – Литија је ношена до Крста у градском парку на тргу Краља Петра Првог. Ту је и преломљен колач, који је и ове године припремила породица Бабин. У порти нашег храма је након раздавања нафоре постављена и трпеза љубави.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
