Месеца јануара у 6/19. дан је празник Светог Богојављења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, када је узраста од 30 година од телесног Рођења дошао на реку Јордан и затражио да Га Јован Претеча крсти. Тајна Христовог Крштења се зове и Свето Просветљење.

У Празничној беседи Свети Јован Златоуст вели: „Ово је дан крштења Његовог, дан у којем је природа воде освештана. И пошто су воде баш у овај дан освећене, то их сви који у поноћи овога празника захватају, у кућама својим остављају и преко целе године чувају. А свима је познато чудо, да се ова вода током времена не квари, но целе године, а често и две и три године, вода овог дана захваћена, у непромењеном стању свом остаје, и након тако дугог времена истоветна је води из извора данас захваћеној. Зашто се, велим, овај дан Богојављењем назива? Зато што Христос не беше онда, кад се родио, свима познат, но тек онда, кад се крстио, јер до овог дана многи Га не познаваху.“ Сетимо се јеванђелског стиха за то везаног: Међу вама стоји кога ви не знате (Јн. 1,26).

Постојало је Јудејско крштење које је очишћавало од телесних нечистота, али не и савест од грехова. Јованово крштење, иако је надилазило јудејско, било је ипак несавршено јер је било крштење покајања, али не и отпуштања грехова, нити дариваше дарове Светог Духа, као наше.

Сâм Претеча сведочи: „Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном… он ће вас крстити Духом Светим и огњем.“ (Мт. 3,11)

„Јован крштава [на реци Јордану], Исус приступа: да би ваљда осветио и самог Крститеља; но очевидно да би свега старог Адама погребао у воду, а пре њега и кроз њега и сами Јордан. Па пошто је Он дух и тело, то даје усавршење Духом и водом. Јован не пристаје, али Исус истрајава: Ти треба мене да крстиш, говори светиљка – Сунцу, глас – Речи, пријатељ – Женику, већи од свих рођених од жене – Прворођеноме све твари; онај који је унапред заиграо у утроби – Ономе Коме се у утроби поклонише; онај који је претеча [на земљи] и који ће бити претеча [у аду] – Ономе Који се јавио и Који ће се јавити.“ (одломак беседе Светог Григорија Богослова, Архиепископа цариградског изговорене у Цариграду 380. или 381. године)

У истој беседи Свети Григорије Богослов вели и ово: „Али, (ево) излази Исус из воде. Јер износи са собом свет, и гледа отворена небеса, која је Адам затворио себи и онима после њега, као и огњеним мачем рај. А Дух посведочава Божанство (Његово), јер једнакоме Себи приступа; и Глас са неба (се чује), јер је отуда Посведочавани; и као голуб (је Дух), јер поштује тело, јер је и оно бог обожењем, када га телесно гледамо.“ Ово последње треба разумети овако: Тело Христово је обожено најтешњим сједињењем с Богом. На крају даје и савет: „Ми, пак, почаствујмо Христово Крштење данас, и правилно празнујмо, не уживајући стомаком, него духовно се радујући.“

У нашем храму је Света Литургија служена саборно. Началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослава Радмановић, саслуживали сви свештеници нашег храма, а појали су појци  Стојан Оморац и Радивоје Панић и чтец Душан Панајотовић, који је и Апостол читао. Празничну беседу је одржао јереј Милош Пешић.

ВЕЛИКО ВОДООСВЕЋЕЊЕ

У току Свете Литургије, по заамвоној молитви, обављено је у порти нашег храма Велико водоосвећење. Свештеници су читали молитве да воду Господ освети Духом Својим Светим, е да би свима који је дотичу, пију и помазују се њоме подала освећење, здравље, очишћење и благослов.

У Великом освећењу воде у нашој порти су учествовали сви свештеници нашег храма и појци Стојан Оморац и Радивоје Панић.

САБОР СВЕТОГ ПРОРОКА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ЈОВАНА

Сутрадан, 7/20. јануара 2022. године, о Јовањдану, Свету Литургију је служио новорукололожени јереј Ненад Бартоле. Појали су јереј Душан Грујић и појци Стојан Оморац и Радивоје Панић, који је читао Апостол.

Јереј Ненад Бартоле је постављен за пароха у Сефкерину и примио ту дужност у Недељу по Богојављењу.

Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.