Данас трећег (, а некада првог) месеца у години, у 25. дан (7. априла по световном календару) Света Црква празнује Благовести Пресвете Богородице. У питању је догађај у дому старца Јосифа у Назарету, који је забележио само Божанствени Лука у првој глави Јеванђеља (Лк. 1,24-38). Ради се о јављању Светог Архангела Гаврила Пречистој Деви Марији, којом приликом јој благовести о испуњењу великог Исаијиног пророчанства: „Гле, девојка ће зачети и родиће сина!“ (Ис. 7,14)
У служби Празника се зато поје:
„Наитијем Пресветога Духа, сапрестолног са Оцем и једносушног, и на глас Архангела, зачела си, Богородитељко, Обновитеља Адама.“ (сједален по 3. песми канона Празника)
И на другом месту:
„Гаврило је са висине слетео и Богородици клицао: Радуј се јер си целу клетву праматере [Еве] укинула, и све из Адама благословила Оним, Kоји је из тебе, Дево, процвао.“ (свјетилен Празника)
Сâм Празнични канон је испеван као дијалог између Архангела и Богородице.
Црквени песник нам, описујући догађај, даје поуку како и ми да кличемо Господу:
„Непознати говор је зачула Богородица, кад јој Архангел говораше речи благовести, и његовој се вести са вером поклонила, и тада је Тебе, превечнога Бога зачела. Зато и ми ти радосно кличемо: Оваплоћени из ње, и неизмењени Боже, мир целом свету подари, а душама нашим велику милост.“ (Празнични славник на стиховње стихире Триода)
Свети Оци су мишљења да је Пасха – Васкрсење Христово управо било 25. марта. Блаженопочивши Владика Хризостом (+2012), бивши Епископ банатски (1992-2003), као јеромонах бележи у фусноти Светачника:
„Овога дана је, на Благовести 25. марта, 5541. године од створења света, васкрсао Господ наш Исус Христос из мртвих и тиме извршио потпуни домострој спасења људског рода.“
У обзир је узето општеприхваћено цариградско рачунање времена, по коме је од створења света до Рођења Христовог прошло 5508 година.
Благовести, као непокретни празник, могу да буду најраније у четвртак треће седмице Часног поста, а најкасније у среду Светле седмице.
У нашем храму је у четвртак пете седмице Великог поста, 7. априла 2022. године, Вечерње са Златоустовом Литургијом служио јереј Душан Грујић уз саслужење јереја Милоша Пешића. Појали су јереј Рајко Вулин и појци Стојан Оморац и Радивоје Панић, који је и Апостол читао. Одежде су плаве, како је правило о Богородичиним празницима.
Сем на Царским дверима, на којима се по правилу осликавају Благовести, у нашем храму имамо на јужном зиду брода композицију „Благовести Пресвете Богородице“ великог формата у неовизантијском стилу, рад академског сликара Живорада Настасијевића (1893+1966).
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.