На Велики петак Црква се молитвено сећа Светих, спасоносних, и страшних страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
„Данас је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Ни пали анђели то учинили нису. Данас је извршен Страшни Суд над Богом.“ (Преподобни Јустин Ћелијски, Пасхалне беседе, Београд 1998, стр. 180)
Ради нâс је Богочовек Исус Христос у овај дан добровољно примио пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање код јудејског првосвештеника Кајафе и римског префекта Јудеје Понтијуса Пилатуса, Крст (око 9 часова) и на њему клинце, сунђер и оцат, коначно и смрт (око 15 часова), а по смрти и копље у ребра, из којих потекоше крв и вода.
„Данас су не ђаволи, не зверови, не шакали, већ људи исплели венац од трња и на главу Христову метнули. Трновим венцем ките Онога, Који је човека окитио бесмрћем. Трнови венац плете човечанство око главе Онога, Који је венац од звезда исплео око земље! Трнов венац за Христа плетем и ја, и ти, пријатељу, ако сам среброљубац, ако сам блудник, ако сам прељубочинац, ако сам богохулник, ако сам клеветник, ако сам оговарало, ако сам пијаница, ако сам немилостив, ако сам гневљив, ако грешне мисли мислим, ако нечиста осећања имам, ако вере немам, ако љубави немам. Сваки грех мој, сваки грех наш, трн је који умећемо у проклети венац што избезумљено човечанство непрестано плете око главе Господа Исуса.“ (исто, стр. 182)
Знаменити човек Јосиф из Ариматеје је затражио тело Исусово од Пилата, те га са Никодимом скида с Крста, помазује (смесом смирне и алоје), обавија плаштаницом и полаже у усечен у камену гроб у којем до тада нико није лежао. Том чину су присуствовале Пресвета Богородица и Марија Магдалина.
Вечерње са изношењем Плаштанице, на којој је изображено полагање тела Христовог у гроб, на Велики петак (9/22. априла) 2022. године, служено је у нашем храму саборно. Началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживали остали свештеници братства нашег храма, а појали Стојан Оморац, Обрен Тутњевић, Радивоје Панић и наш хор, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина.
По свршетку Вечерњег су свештеници целивали Свето Јеванђеље, ране Христове изображене на Плаштаници, и крст, а потом и присутни верници.
Увече је служено Јутрење Велике суботе у којем су свештеници појали статије – тропаре о погребењу Господа Бога и Спас нашега Исуса Христа, и Његовог силаска у Ад, са стиховима 118. псалма.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
