Икона Ваведења Пресвете Богородице, ради сликара Арсенија Теодоровића (+1826) из 1813. године, која се налази у просторијама наше Црквене општине
У 21. дан месеца новембра (4. децембра по световном календару) Света Црква празнује Увођење у Храм Пресвете Владичице наше Богородице и Увекдеве Марије. Реч увођење је на црквенословенском језику введение, па отуд у општој употреби назив Празника – Ваведење.
“Историјска основа празника је посвећење Дјеве Марије Богу по завету Њених родитеља, Светих и праведних Јоакима и Ане. Када је Дјева Марија напунила три године, Њени родитељи се, заједно са Кћерком, у пратњи многобројних рођака из Назарета пешке упутише у Јерусалим. У зору трећег дана дођоше надомак Светог Града. Чудесан призор им се указа пред очима. Храм на заравни горе Морија био је налик на брод у затону с раширеним снежно белим једрима, и чинило се да је спреман да се подигне увис и да заплови тиркизним океаном неба. Зраци излазећег сунца, одбијајући се и искрећи се на златним иглама куполе [постављеним на крову Храма како птице не би слетале на њега], окруживали су Храм попут облака светлости која се преливала као блистави нимб. У сусрет поклоницима изађе првосвештеник, по предању – праведни Захарија, отац Јована Претече. Дјева Марија се, оставивши родитеље, брзо попе високим степеницама Храма, а да је нико није придржавао, и ухвати се за ризу првосвештеника. Он је узе за руку и уведе у Храм, на запрепашћење свештеника и левита – у олтар који се називао Светиња над Светињама. Десет година је Марија живела при Храму. Њена душа је под свештеним сводовима и сâма постала живи Храм Божанства.” (одломак текста „Љубав која побеђује све“ архимандрита Рафаила Карелина).
Подсећања ради, син Светог Пророка цара Давида Псалмопојца – цар Соломон је саградио први храм око 950. године пре Христа. Соломонов храм су срушили Вавилонци 586. године пре Христа. По окончању вавилонског ропства, Други храм је грађен 520-516. године пре Христа. Храм, о коме је овде реч, подигао је Ирод Велики 19. године пре Христа. У њему је пребивала мала Марија, док није поверена свом рођаку старцу Јосифу на чување девства под изговором обручништва. И тај храм је потпуно разорен. Римљани су га срушили 70. године, као што је Господ Исус Христос Својим пророчким речима унапред и открио Својим ученицима када је рекао да „неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути“ (Мт. 24,2). Општепознати Зид плача није остатак Храма, како се мисли и представља, већ царске палате.
Трогодишња Марија је унапред одабрана из свих поколења за станиште Цара свих Христа и Бога јер је Господ пожелео да ваплоћењем баш из Ње носи нашу природу. Зато се Она и уводи у забрањени део (Светињу над светињама) Божијег храма у Јерусалиму да се васпитава у Божанској благодати, да се освешта Духом Светим као Божији сасуд, да се храни Небеском храном и тако припреми за бесемено зачеће и чудесно рођење Богомладенца.
Свету Литургију у нашем храму је на дан Празника, 4. децембра 2022. године, служио протојереј Слађан Тубић уз саслужење протонамесника Милоша Пешића, а појали су протонамесник Душан Грујић, јереј Рајко Вулин и појац Стојан Оморац.
Велики број исповеђених верника, припремљених молитвом и постом, приступио је Светој Чаши и причестио се.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, ел. инж.
