У месецу јануару се међу Светим Оцима помињу у 1. дан Свети Василије Велики, у 25. дан Свети Григорије Богослов и у 27. дан Свети Јован Златоуст. На крају месеца, у 30. дан (по грађанском календару: 12. фебруара), њихов је заједнички спомен као Света Три Јерархâ. Реч Јерарх је грчког порекла са значењем: Владика, Епископ, Архијереј – Светитељ.
У питању су Велики Оци Цркве Христове из IV века.
Свети Василије Велики (+379) је био велики богословски ум и стуб Цркве. Саставио је поредак Свете Литургије, која се по њему зове Василијева, а која се и данас служи по Уставу (Типику) десет пута у годишњем кругу. Столовао је као Архиепископ у граду Кесарија (лат. Caesarea) у римској провинцији Прва Кападокија (лат. Cappadocia I), која се налази у Централној Анадолији у данашњој Турској. Упокоји се у месту епископовања.
Његов блиски пријатељ и сарадник и такође Велики Отац Цркве – Свети Григорије Богослов (+390), Архиепископ цариградски, родом је из села Аријанз код града Назијанза из Друге Кападокије (лат. Cappadocia II), провинције која се граничила са Првом Кападокијом и Галатијом (лат. Galatia). Учио се у Кесарији, Александрији и Атини. Пре него што је 380. године постао Патријарх цариградски, био је Епископ сасимски у Кападокији. Иако је председавао Другим васељенским сабором, повукао се у родно место и сахрањен у Назијанзу. Мошти су му касније пренете у Цариград.
Још један Велики Отац Цркве – Свети Јован Златоуст (+407), Патријарх цариградски, сачинио је поредак Свете Литургије која носи назив Златоустова, а која се служи свакодневно у нашем храму изузев у дане када се служи Василијева или Литургија Пређеосвећених Дарова у Великом Посту, или када се не служи никаква Литургија: у Сирну среду и петак, затим током Четрдесетнице и на Велики Петак. Светитељ је, пошто је збачен 402. године, прогнан у град Кукуз у римској провинцији Друга Јерменија (лат. Armenia II). Иако је у зиму 406. године био прикован болешћу за постељу, донета је одлука да се протера још даље пошто је одавде писмима тешио, поучавао и крепио епископе, страдалнике, као и верно стадо у Цариграду. Упокојио се на путу у месту Комани на празник Воздвижења Часног Крста, 14/27. септембра 407. године. Свете мошти су пренете у Цариград 27. јануара 438. године.
Крсташи су већи део Моштију 1204. године из Цариграда однели у Рим.
Заједничку службу им је сачинио 1084. године и одредио је за њу овај дан Свети Јован, Епископ евхаитски, коме су се јавила и управо то затражила Света Три Јерарха јер су једно код Бога, а због распре, свађе и чак мржње која је избила међу Хришћанима у XI веку, подељеним на Василијане, Григоријане и Јованите. Поменути Владика Јован је столовао у древном граду Евхаита на римском путу између Анкире (данас: Анкара, Турска) у римској провинцији Галатија и Амасије у римској провинцији Понт (лат. Helenopontus) у данашњој Турској. Рушевине Евхаите се налазе код једног села у јужном приобаљу Црног Мора.
Божанствену Литургију Светог Јована Златоуста у нашем храму је у суботу, 30. јануара/12. фебруара 2022. године, служио јереј Душан Грујић. Појали су протонамесник Слађан Тубић, јереј Рајко Вулин, појци Стојан Оморац, Радивоје Панић и Обрен Тутњевић, који је и Апостол читао.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
