У шести дан месеца августа Црква празнује Преображење Господње. Овај Празник има један дан претпразништва и седам дана попразништва.
Догађај о коме је реч описали су Свети Јеванђелисти Матеј (у 17. глави), Марко (у 9. глави) и Лука (у 9. глави), а Свети Апостол Петар помиње у својој Другој саборној посланици (у 1. глави), из које се чита на Светој Литургији. Преображење Господње се збило између треће и четврте пасхе (Пасхе страдања), тачније између првог и другог предсказивања Господа нашега Исуса Христа о Своме страдању, о ношењу Крста, о Својој крсној смрти и Васкрсењу.
„Преобразио си се на Гори и видеше Твоји ученици славу Твоју, колико су могли да поднесу, да би, кад Те буду видели распетог, разумели Твоје добровољно страдање, а свету проповедали да си Ти заиста Очев одсјај.“ (кондак Празника у преводу протојереја-ставрофора проф. др Драгана Протића)
Име Горе је Тавор и налази се десетак километара југоисточно од Назарета. Псалмопојац наговештава у псалму 88, када каже „Тавор и Ермон имену Твоме обрадоваће се“, по Светом Григорију Палами, „радост каква ће касније настати на гори за оне што видеше то блистање“.
Свети Јован Дамаскин у Беседи на Преображење пак говори: „Данас је бездан неприступне светлости, данас су на Таворској гори апостоли гледали безгранично изливање божанског блистања.“
„Ово брдо је висине наше планине Авала, 588 метара надморске висине. Види се из велике даљине, јер је највише у околини. До врха брда, где су светиње, води пут великог успона са оштрим серпентинама. Арапи су 1263. године срушили све преображењске светиње на брду Тавор. То су биле прелепе византијске цркве. Фрањевци из Назарета су овде на месту рушевине старе цркве, 1631. године, подигли […] базилику Преображења Господњег.“ (хаџи Зоран М. Вукашиновић, Свети град Јерусалим и Византија у Светој земљи, друго издање, Смедерево 2005, стр. 226)
„Рушитељи и освајачи спречавали су развој Хришћанства. Али да се ништа није обновило и подигло на мјесту Христовог преображења као што се дешава сваке године, 19. августа на Преображење, бијели облак појави се на ведром небу да свједочи и подсјећа на Исусово преображење пред Апостолима на чијем је мјесту у модерна времена подигнут манастир. Испред иконостаса у цркви дио камена је доступан вјерницима за поклоњење. Највећи дио камења налази се у олтару на којем је стајао Христос када се пред ученицима преобразио.“ (Мира Лолић Мочевић, Пут у Свету земљу, четврто издање, Бања Лука 2008, стр. 100-101)
У питању је велики (непокретни) Господњи празник. Празнична служба има два канона, чији су творци црквени песници из 8. века „Кир Козма“ (Мајумски) и „Кир Јован“ (Дамаскин).
У четвртак, 6/19. августа 2021. г.Г, Свету Литургију је у нашем храму служио јереј Милош Пешић, а појали су протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, појац Стојан Оморац и чтец Душан Панајотовић, који је и Апостол читао.
После заамвоне молитве, јереј Милош Пешић је обавио обред благосиљања грожђа, окадивши грожђе, прочитавши молитву и покропивши грожђе освећеном водом. У молитви се, сем што се моли од Господа да благослови виноградски род, иште и освећење и напредак душа са телесним здрављем свима који га једу.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
