рад Константина Данила (+1873)
Месеца децембра у 6. дан (19.12. по световном календару) Света Црква празнује спомен једног од Отаца Првог васељенског сабора – Светога Оца нашега Николаја Чудотворца (+343), Архиепископа града Мира у ликијског области. Древна малоазијска област Ликија и поменети град налазили су се на садашњем простору југо-западне обале Турске.
Господ је овог великог Свог угодника прославио и за овоземаљског живота, а још више по престављењу, чудесима која се не могу побројати.
Своју ревност према истини вере Свети Николај је показао на Првом васељенском сабору у Никеји (тур. İznik) 325. године заушивши проклетог јеретика Арија Александријског.
Међу чудима једно од општепознатих је оно са тројицом царских војвода Непотијаном, Урсом и Ерпилионом, који су неправедно осуђени на смрт пошто су били оклеветани. Свети Николај се у сну јавио Евлавију, Епарху цариградском и сâмом Цару, наредивши им притом да их ослободе, што су и учинили када су један другом изјутра испричали своја истоветна виђења.
Чудотворне мошти Светог Николаја су почивале више од седам векова у храму у граду у којем је столовао као архипастир, а онда су због пустошења Мале Азије, које је узело маха по Божијем допуштењу, 1087. године пренете у град Бари у југоисточном делу данашње Италије и до данас се налазе у римокатоличкој базилици.
Оптински старац схиархимадрит Илија (Ноздрин) литургише
над Моштима Светог Николаја у Барију
(фотографија преузета са званичног telegram канала баћушке Илије)
Братство руског православног храма Светог Николаја у том граду и Православно свештенство уопште добили су тек 1969. године право да повремено служе Акатист Светитељу, Свету Литургију и остала богослужења у тој базилици.
Свечеве мошти су иначе обилно мироточиле до времена „када је западна латинска црква одступила од Православне вере и догмата Светих Отаца“, како тврди грчки монах и писац Невидљиве борбе Преподобни Никодим Светогорац (+1809).
Црквени песник IX века Преподобни Јосиф Песмописац у једној од песама канона Октоиха посвећеном Светом Николају поје и даје нам образац личне молитве Светом:
„Ти си, свеблажени Николаје, примио благодат исцеливања; зато својим молитвама ране душе моје исцели, и од искушења која ме сналазе, молим те, избави.“
Свету Литургију у нашем храму је служио протојереј-ставрофор Радослав Радмановић. Појали су јереј Рајко Вулин, појац Стојан Оморац и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду Обрен Тутњевић, Радивоје Панић и Филип Глигоријевић.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
