ИЛИЈИНДАН (2023)

Света Црква празнује у 20. дан месеца јула спомен Светог старозаветног Пророка из IX века пре Христа – Илије Тесвићанина, сина Саваха. Истог дана је и спомен првог Првосвештеника – Светог Арона, брата Мојсијевог.

Пре рођења, отац Светог Илије имао је виђење како новорођенче Анђели држе и хране га пламеном, што је било наговестило да ће као одрастао (пророк) бити горљив у вери, одлучан у делима и оштар у речи према свима који су поступали неправедно.

У Старом Завету у Трећој књизи о царевима (главе 17, 18. и 19) и Четвртој књизи о царевима (главе 1. и 2), забележена су сведочанства о догађајима из живота Светог Пророка Илије, укључујући бројна чуда.

Свети Апостол Јаков, брат Господњи и први Епископ јерусалимски, у Саборној посланици, пишући како је моћна усрдна молитва праведника, наводи као пример: „Илија беше човек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој.“ (Јак. 5,17-18)

Корећи окупљене у синагоги у Назарету, где беше одгајен, Господ наш Исус Христос рече им: „А ваистину вам кажем: Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи; и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици. И многи бијаху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где бијаше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. Али он прође између њих, и отиде.“ (Лк. 4,25-30)

Будући да нам се приближава празник Преображења Господњег, треба навести и један важан детаљ, када је Господ извео на гору Тавор, између Назарета и Тиверијадског (Галилејског) језера, Своја три одабрана Ученика – Апостоле Петра, Јакова Заведејева и његовог брата Јована Богослова, пред којима се преобразио: „И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с Њим говораху.“ (Мт. 17,3)

Ватрена молитва Пророка Илије васкрсла је из мртвих сина сарептске удовице, потоњег Пророка Јону. Помогла му је још да пређе реку Јордан по сувом, да разговара лицем у лице са Богом, да низведе огањ с неба на грешнике, а на суву земљу дуго очекивану киша.

На крају свог земаљског пута, Свети Пророк је жив узет у вихору пут неба пошто му је Бог послао огњене коње и огњена кола – колесницу, по којој је прозван Илија Колесничар, а Тесвићанин по називу древног града Тесвита или Тесве, одакле је пореклом.

Свети Оци праве значајну разлику у изражавању, па ће Свети Фотије рећи: „И Илија је, као раб, био узет на ваздушну висину, али не на небо, него као на небо. Господ, као Господ свих, не као да се вазнео на Небо, него се заиста вазнео на Небо.“ По суштини исто, само другим речима, имамо тумачење код Светог Јована Златоуста, Светог Кирила Јерусалимског, Преподобних Максима Грка и Андреја Критског. Преподобни Роман Слаткопојац примећује да Илија иако узиђе као на небо, не досеже Небеса.

Свети Григорије Двојеслов у једној својој беседи, изговореној народу о празнику Вазнесења Господњег у храму Светог Апостола Петра, говори и о месту пребивања Пророка Илије, конкретно, да када је узет на небо, да је одведен на скривено место на земљи, где мора да обитава у телесном и душевном миру до кончине света, када треба поново да се појави [да се супротстави Антихристу] и плати дуг смрти.

Много пре Илије „вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.“ (Јев. 11,5) У Првој књизи Мојсијевој имамо само стих: „И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.“ (Пост. 5,24) Свето Писмо не даје одговор на питање где га Бог премести. Свети Григорије Палама одбацује могућност да је Енох пренесен на небо јер је Господ рекао: „И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.“ (Јн. 3,13)

Свету Литургију у нашем храму о Илијиндану, у среду 2. августа 2023. године, служио је протојереј Слађан Тубић. Појали су протонамесници Душан Грујић и Милош Пешић, чтец Душан Панајотовић, а Апостол је прочитао студент Филип Глигоријевић.