радом банатског иконописца Константина Данила (+1873).
У 25. дан месеца марта (7. априла по световном календару) Света Црква празнује Благовести Пресвете Богородице. Догађај, о коме је реч, бележи Свети Апостол и Јеванђелист Лука у првој глави (види Лк. 1,24-38).
“Данас се светкују у Православној Цркви нашој Свете Благовести, као вечити спомен онога радосног дана, кад је огласило Небо земљи, да се започиње вечним Промислом Божијим дело спасења људскога. Ту повољну вест донео је с Неба Арханђео Гаврил на данашњи дан Пречистој Дјеви Марији, која је изабрана била, да раздреши Светим и Благословеним Породом својим узао клетве навучене преваром духа злобе на прародитеље и на потомке рода људскога, и којој је предстао исти гласник небесни у небеској светлости и рекао: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!“
Одломак из Благовештенске беседе Никанора Грујића (1810-1887), бившег Епископа пакрачког.
Овај празник се може догодити почев од четвртка треће седмице Часног поста, па све до среде Светле седмице.
У нашем храму Свету Литургију је служио јереј Душан Грујић. Појали су протонамесник Слађан Тубић и појци Стојан Оморац и Обрен Тутњевић, који је и Апостол је читао.
На последњој слици се види на јужном зиду композиција Благовести Пресвете Богородице, у неовизантијском стилу, рад академског сликара Живорада Настасијевића (1893+1966).
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.
