ВИДОВДАН (2020)

„Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега.“ (Мт. 7,13)

У 15/28. дан месеца јуна, Црква празнује спомен Светог Пророка Амоса. У нашој помесној Цркви торжествено се празнује спомен Светог Великомученика Лазара, кнеза српског и Светих српских мученика.

Млади, храбри и вредни Лазар, од оца Припца Хребељановића – логотета на двору цара Стефана Уроша IV – Душана, упознаје се са државним пословима и постаје „царски“ зет. Са Милицом, ћерком војводе Вратка, праунука Вукана Немањића, ће имати 5 кћери и 3 сина.   

По смрти цара Стефана Уроша V, сина Душановог, Царство српско се распада. Уз благослов Цркве, Свети Лазар обједињује српске земље након распада царства и постаје „кнез и самодржавни господин Србљем и Подунавију“. За српског владара са кнежевском титулом га је крунисао Свети Патријарх Јефрем.

Борио се против турске силе док се на Косову пољу није сукобио са султаном Муратом у овај дан 1389. године, када је за благочашће пролио крв своју и положио душу за људе Божије, тако примивши венац за муке своје.

Сахрањен је у храму Вазнесења Господњег у Приштини, а две године касније његове Свете мошти су пренете у манастир Раваницу, али су у Великој сеоби (1690) преко Сент-Андреје и Будима доспеле у сремски манастир Врдник. За време Другог светског рата Мошти Лазареве су из Врдника пренете у Саборну цркву у Београду, где ће остати до 1989. године, када се поново и коначно враћају у његову задужбину Раваницу.

Сви наши нараштају, и наши преци и ми и они након нас, могу да завапе молитвеним речима песме из службе Светом кнезу Лазару, коју је саставио непознатим црквени песник, сабрат манастира Раванице:

„Услиши молбе и појања гласе људи твојих, Свети! Ослушни уздисање стада свога као отачаствољубац и супротстави се онима што с гневом на нас војују јер знамо за велику моћ молитве праведника.“

Што се тиче назива Видовдан, тачније Витовдан, он потиче од давних времена јер је у овај дан и спомен једног дечака Вита, који пострада у време Диоклецијановог гоњења Хришћана.

Иако је о Видовдану у првом плану празновање спомена Светог Великомученика Лазара, благоверног кнеза српског и Мученика српских, наша помесна Црква празнује у овај дан и спомене Светих патријараха српских Јефрема (+1399) и Спиридона (+1389).

Свету Литургију у нашем храму је служио јереј Душан Грујић, уз саслужење ђакона Радана Шарића и учешће нашег хора. По обичају, савршен је помен за војнике и војсковође погинуле од боја на Косову до наших дана. Након Свете Литургије, хор је у порти нашег храма отпевао неколико родољубивих песама, а припремљена је и трпеза љубави.

У заглављу чланка је као илустрација неовизантијска фреска „Усековање главе кнеза Лазара“ са северног зида припрате нашег храма, рад академског сликара Живорада Настасијевића  (+1966).