ВИДОВДАН 2018

„Осећајући непосредну опасност за Босну од Турака у случају ако Србија подлегне турској сили, краљ Твртко је послао кнезу Лазару своје помоћне трупе под војводом Влатком Вуковићем. У саставу босанске војске налазиле су се и хрватске чете под вођством бана Ивана Палижне. До одлучујуће битке дошло је на Видовдан, 15. јуна 1389. године између Приштине и реке Лаба, на Косову пољу. У почетку се борба повољно развијала по Србе, те је изгледало да ће Срби победити. Прве вести које су стигле у западну Европу говориле су о српској победи. Иако је српски племић Милош Кобилић (у народним песмама Обилић) смртно ранио турског султана Мурата, ипак је његов син и наследник Бајазит са одморном војском напао на Србе и победио их. Том приликом допао је ропства  кнез Лазар са мноштвом српске и босанске властеле. Неколико босанских племића одведени су као заробљеници у Малу Азију. Кнез Лазар погубљен је по наређењу султана Бајазита са више својих великаша. Сахрањен је најпре у Приштини, па је после кратког времена (1391) пренет у своју задужбину Раваницу. У време велике сеобе Срба 1690. године пренето је његово тело најпре у Сент Андреју, а затим (1697) у манастир Врдник, у Срему, где је почивало све до 1942. године. Тада је пренето у Саборну цркву у Београду.“ (Др Рајко Веселиновић, Историја СПЦ са народном историјом, Београд 1966, стр. 45)

На северном зиду припрате нашег храма се налази фреска Усековања главе Светог Лазара Косовског, рад академског сликара Живорада Настасијевића у неовизантијском стилу, настао приликом обнове храма пре 87 година.

Поводом 600. годишњице од Косовског боја, Свете мошти Великомученика Лазара Косовског су 1989. године враћене у манастир Раваницу, где и данас почивају.

„Последице Косовске битке осетиле су се и у животу српске Цркве. После оставке патријарха Јефрема на престо Св. Саве изабран је патријарх Спиридон (1380-1389) који је радио и управљао српском Црквом сагласно са кнезом Лазаром. Патријарх је сам потврђивао неке дарове кнеза Лазара манастирима, или, пак, заједно са кнезом одобрио задужбине неког монаха. У време турских надирања у Србију за време управљања Српском патријаршијом страдале су неке цркве, међу њима и манастир Грачаница која је делимично разорена, а књиге у кули (пиргу) са мноштвом људи спаљене су. Патријарх Спиридон умро је непуна два месеца после битке на Косову. Услед пораза на Косову искрсле су тешкоће у вези избора новог патријарха зато јер се, због сталних турских ратних похода, није могао састати изборни сабор. Из тих разлога патријаршијска столица остала је неко време упражњена, а онда је поново изабран за патријарха остарели Јефрем. После три године управљања српском Црквом он се опет повукао, а на његово место изабран је патријарх Данило III (1393-1396).“ (исто, стр. 46)

Свети Јефрем, Патријарх српски, чији је спомен стављен у исти овај дан, бугарске народности, један је од неколико српских патријараха који нису били Срби.

„У нашој народној књижевности постоји читав низ песама у којима се спомиње Косово поље. Једне песме опевају неке догађаје пре битке на Косову, у другима се опева сâма косовска погибија, док се треће односе на догађаје после Косовске битке. Многе од тих песама прожете су хришћанским схватањем о души као једино вечној и непропадљивој вредности на овоме свету. Зато је брига за њезино спасење од греха представљала једну од најважнијих хришћанских дужности у средњем веку. Из те вере проистиче да се служи узвишеним идеалима правде и истине, слободе и жртве, јунаштва и осуде невере и издајства. Само кроз остварење тих идеја у животу могуће је остварење Царства Божијег на земљи и уништења зла. Ти узвишени етички хришћански и општечовечански идеали уткани су нарочито у народне песме о Косову које је постало симбол националног поноса и достојанства. (исто, 46-47)

На Видовдан, 28. јуна 2018. године, када Црква празнује спомен Светог Пророка Амоса, Светог Мученика Вита (по коме овај дан носи назив), Светог Великомученика кнеза Лазара, бившег самодршца српских земаља, Светог Јефрема, Патријарха српског и спомен српских Светих Мученика пострадалих за веру Христову, у нашем је храму Свету Литургију служио В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали су вероучитељ Стефан Симић и Стојан Оморац. Уочи Празника појали су и протојереј-ставрофор Стеван Урошев, протонамесник Слађан Тубић и јереј Душан Грујић.

Након Литургије је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић са ђаконом одслужио помен за војнике и војсковође, погинуле од боја на Косову до наших дана.

Аутор чланка:инж. Стојан М. Оморац, појац