ВИДОВДАН 2017

На Видовдан, 28. јуна 2017. године, када Црква празнује спомен Светог Пророка Амоса, Светог Мученика Вита (по коме овај дан носи име), Светог Великомученика кнеза Лазара, бившег самодршца српских земаља, Светог Јефрема, Патријарха српског и спомен српских Светих Мученика пострадалих за веру Христову, у Светом храму Успења Пресвете Богородице је Свету Литургију служио В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, а појали су чтец Душан Панајотовић и  Стојан Оморац, који је и Апоостол читао.

„Сви народни свештеници и богомољци припадали су и припадају скрушеним срцем к Богу, молили су и моле Га силним, врућим, побожним и синовским молитвама, да спусти коју светлију и топлију зраку слободне утехе на тамну судбу нашу. И глас толиких и так’их молитава није могао да се пробије кроз црне косовске облаке и да допре до онога светлога Неба, с кога би могло обасјати Сунце среће и славе помрачени живот наш.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 63)  А зашто није могао? „За то, што нас прате уз жалост нашу и они греси, који су нас увукли у ту црну жалост нашу!“ (исто)

Косовска „драма“ није ништа ново под сунцем. Зашто је нестало Душаново царство? Зашто је исход Косовсог боја вишевековно ропство под Турцима? Зашто наше претке задесише страхоте Првог светског рата и Албанске „голготе“? Зашто Срби у Другом светском рату доживеше од непријатеља ужасе Јасеновца, стрељања у Крагујевцу, Краљеву, стрељања и вешања у нашем Панчеву и сваком другом граду и селу, бомбардовање од „савезника“, а сами од себе братоубилачки рат? На сва питања добијамо одговоре у Светом Писму. Од првог братоубиства на свету, када Кајин – први рођени у историји човечанства – уби свог рођеног брата Авеља, преко потопа, Содома и Гоморе, до патњи и робовања изабраног народа Божијег кроз старозаветну, али и новозаветну историју, узрок свега је грех – завист, гордост, неморал, среброљубље, неслога извирућа из властољубља и  славољубља и као грех над гресима – богоодступништво и на крају богоубиство. Кад год би се изабрани јеврејски народ удаљио од Господа Бога и Његових заповести, а неретко приклањао „боговима“ народа са којима су се мешали, падао би у ропство Филистејаца, које је често трајало и декадама. Али, чим би се окренули своме и јединоме Богу Живоме, одмах би наилазили на милост и ослобађали се непријатељског јарма. Сведоци смо да њихово непријатељство, Јевреја и Филистејаца (Палестинаца) и данас траје. Господ Бог је од постања света попуштао невоље, болести, ратове, ропства и губитке сваке врсте на изабрани народ, али не да га уништи јер га воли као што родитељ воли своју децу, већ да га васпита и окрене Себи, „јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.“ (Јев. 12,6) У Старом Завету изабрани народ је био јеврејски. Од Исуса Христа, Сина Божијег, Распетог, Васкрслог, то је Нови Израиљ – Хришћани. Не треба изгубити из вида да Господ попушта страдања на нас, у оној мери коју можемо да издржимо. „Видовдани“ су крст нашег народа. То је и НАТО бомбардовање Косова и Метохије и целе Србије 1999. године, са „продуженим дејством“ односно последицама у виду „епидемије“ карцинома. То је и погром нашег народа 2004. године и невоље и недаће које нас и данас прате, од којих можемо да се ослободимо љубављу, слогом и заједничком молитвом, а за то је потребно да се суштински вратимо Господу Богу, а не само да се изјаснимо као Православци на попису становништа.

На северном зиду припрате нашег Светоуспенског храма се налази фреска усековања главе Светог Лазара Косовског, рад академског сликара Живорада Настасијевића у неовизантијском стилу, настао приликом обнове храма пре непуних 9 деценија.

Након Литургије су се Високопречасном протојереју-ставрофору Радославу Радмановићу прикључили и остали свештеници братства храма, па је тако парастос за војнике и војсковође, погинуле од боја на Косову до наших дана, саборно одслужен.

Бивши парохијски ђакон Светоуспенскох храма, а сада свештеник Милош Ранисављевић, је постављен за пароха упражњене треће Светосавске парохије у панчевачком насељу Младост. В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је у недељу пред Видовдан служио Литургију у храму Светог Саве и представио верницима тог насеља новог пароха.

инж. Стојан М. Оморац, појац