ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА – ХРАМОВНА СЛАВА 2018

О Пресветој Богородици и Њеном успењу Свети Григорије Палама (у 37. беседи) казује: „О њеном васкрсењу из мртвих, ученицима је посведочила плаштаница и погребне одежде, које су једине остале у гробу и које су једине и пронашли“ Апостоли, када отворише гроб по жељи Светог Апостола Томе, да целива тело Свете Пречисте, јер једини беше изостао на погребу. „Није, међутим, било потребно да се она још задржи на земљи, као што је то било потребно њеном Сину и Богу, и стога је она из гроба одмах вазнета у пренебеску област…“

На Велику Госпојину, у уторак, 28. августа 2018. године, када Црква празнује Свечасно Успење Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, Свету Литургију су поводом Храмовне славе саборно служили протојереји-ставрофори Стеван Урошев, Радослав Милановић, Радослав Радмановић, протонамесник Слађан Тубић, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић, јереји Душан Грујић, Милош Пешић и Мирко Петровић. На Светој Литургији су појали чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којима је дириговала госпођа мр Вера Царина.

Многобројни верници, који су се припремили молитвом, постом и исповешћу, приступили су Светој тајни Причешћа. Причешћивало се из три путира.

Након Литургије је вршен Крсни ход (Литија) око нашег храма, предвођен припадницима Војске Србије и свештенством, уз ношење Крста, рипидâ, црквених барјакâ и Иконе, уз кађење и читање Јеванђеља, и уз појање тропара храма: „Рађањем си сачувала девство, а смрћу ниси оставила свет, Пресвета Богородице. Прешла си у живот, Мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше.“

Током читавог дана су верници долазили у храм, прислуживали свеће и целивали Празничну икону из Ризнице храма, изнету на Празничном јутрењу, које су служили протојереј-ставрофор Стеван Урошев и јереји Милош Пешић и Мирко Петровић. На Празничној храмовној икони, коју „поклони аџи Андреа Димитріевић, житељ вршачки“ 1870. године, приказана је и сцена како Анђео Божији одсеца обе руке једном јеврејском свештенику. Реч је о неком Атонију, који је дохватио тело Богородице у злој намери да га претури. Како је завапио присутним Апостолима за помоћ, пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа, би исцељен.

Вечерње је служио протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, уз саслужење ђакона Ненада Савића и учешће чланова Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којима је дириговала госпођа мр Вера Царина. Појали су и протојереј Богдан Самуилов, умировљени панчевачки парох, протонамесник Слађан Тубић, вероучитељ Владимир Козић, Милош Мизић, Радан Шарић и Стојан Оморац.

Славски колач, који је припремила породица господина Жељка Огризовића из Панчева, преломио је протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, уз учешће протојереја Стојчета Цветковића, старешине храма Преображења Господњег у Панчеву и јереја Милоша Ранисављевића, старешине храма Светог Саве у Панчеву.

Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је том приликом одржао Празнично слово:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре! Ево нас, окупили смо се овде да прославимо Успење Пресвете Богородице, Празник коме је посвећен овај прелепи храм у граду Панчеву. Пресвета Богородица је Заштитница читавог рода људскога, а тако и нас у овоме нашем граду, где – са поносом истичемо – имамо храм овај велелепни, који је подигнут у част Пресвете Богородице. Пресвета Богородица, Она која је читавог свог живота служила беспрекорно Господу и Спасу нашем, од одласка у Храм, служења у Храму, па све до Благовести, када [Јој] је Архангел Гаврило рекао да ће Она бити Та преко које ће доћи спасење роду људском, да ће Она бити Та која ће родити Спаситеља – Месију, а Она је то све прихватила и рекла: Ево слушкиње Божије, нека ми буде по речи твојој, до Њенога чудесног зачећа; не противећи се вољи Божијој, него прихватајући све оно што је следовало, а то је било да ће Она родити Спаситеља, Онога преко Којега ће доћи спасење читавом роду људском, а исто тако, када је Господ и Спас наш Исус Христос разапет на крсту, Пресвета Богородица је била испод крста и отрпела сав онај бол који је (као) мајка осећала за својим разапетим Сином. И живећи дуго година после Васкрсења Христовога и трпећи све оно што је Она могла да истрпи, у исто време је и Заштитница и Молитвеница наша пред Васкрслим Господом. Зато, драга браћо и сестре, најлепши храмови посвећују се Пресветој Богородици, као и овај наш храм. Најлепше иконе и фреске сликају се Пресветој Богородици. Најлепше песме црквене су испеване Пресветој Богородици, Оној Заштитници која нас упућује да и ми будемо прави следбеници вере Христове, да будемо прави Хришћани – Православни, да будемо достојни предака својих: Светога Саве, Светога Лазара Косовског и свих Светих Срба, да будемо и ми достојни да, прослављајући Име Божије, молимо се Пресветој Богородици да и даље буде наша Заштитница, да нас чува, да нас сакрије и стави под окриље свога омофора, како би ми били увек и у свако време под Њеном заштитом. Молећи се Пресветој Богородици, честитамо овај данашњи Празник свим парохијанима, који долазе у наш Свети храм, читавоме граду Панчеву јер, ако је ово саборни храм у овоме граду и посвећен Успењу Пресвете Богородице, онда је сигурно и Слава овога града данашњи дан. И то тако прихватамо и молимо се Господу да нас утврди у томе да Пресвета Богородица јесте Заштитница и нашега града и нашега храма. Захваљујемо се свима вама који сте дошли овде да се заједно помолимо Господу и Пресветој Богородици. Захваљујемо се нашим кумовима Славе, који су припремили све оно што је потребно да се припреми за прослављање Славе и што доликује овоме Светоме храму. Желимо им од Господа и Пресвете Богородице много здравља, среће и успеха, а такође поздрављамо и кумове за идућу годину, и молим кума господина Жељка Огризовића, који је председник наше црквене општине, да део Славског колача преда наредном куму, а то је породица господина Павла Срданова. Живели! Свако [вам] добро [од Господа], а Њему Тројединоме, Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава сада и увек и у све векове векова. Амин.“

Славски колач и благосиљано кољиво је подељено у храму присутним верницима, за које је било припремљено и послужење у порти храма, које је благосиљао протонамесник Слађан Тубић.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац