ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН

У четвртак шесте седмице односно у 40. дан по Пасхи (Васкрсу), Црква празнује Вазнесење Господње. „Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза Свог Васкрсења јављао ученицима, говорећи им о Царству Божјем и пошто им је заповедио да се не удаљују од Јерусалима, но да чекају обећање  –   Светог Духа, извео је Господ Своје ученике до Витаније, подигао је Своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на Небо. Када су ученици са гореЈелеонске (Маслинске) гледали на облак, који је Господа сакрио од њихових очију и на Небо, објавише им Анђели да ће исти Исус, Који се од њих узнео на Небо, на исти начин доћи као што су Га видели да се узноси на Небо.“ (Л. Мирковић, Хеортологија)

„Око стене с које се Христос вазнео, саграђена је црква ротонда, без крова. Звала се Имбобон. Саградили су је Свети Константин и његова мајка Јелена Августа. Овај храм су срушили Персијанци. Касније су га поправили муслимани. У 12. веку су крсташи на истом месту саградили осмоугаону цркву, осам метара у пречнику. Када су Турци протерали крсташе, подигли су нову куполу на црквици и црквицу претворили у џамију. Турци су оставили стену са које се Христос вазнео. Данас муслимани дозвољавају православнима и католицима да о Спасовдану обављају богослужења у овој црквици.“ (Хаџи Зоран М. Вукашиновић, Свети град Јерусалим и Византија у Светој земљи, Смедерево 2005, стр. 106-107)

Торжествено празновање Спасовдана у храму Успења Пресвете Богородице почело је у среду, 24. маја 2017. године, Празничним бденијем које је служио јереј Милош Пешић.На сâм дан овог Господњег празника Света Литургија је служена саборно. Началствовао је протојереј-ставрофор Стеван Урошев, саслуживали су протојереј-ставрофор Радослав Милановић (Старешина храма), протојереј Радослав Радмановић (Архијерејски намесник панчевачки), јереј Душан Грујић, јереј Милош Пешић, јереј Милош Ранисављевић, а појали чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац.

Након Свете Литургије, као што сваке године бива Литија до Крста у улици Светог Саве, свештенство и верници из Светоуспенског и храма Преображења Господњег су се стекли ради заједничког „мољења  и прошења Божије милости“ и „благодарења за добивено доброчинство“. Спасовдан је празник сточара и ратара, али се у граду не „излази  у поље, на њиве или у винограде“ (Требник, Обред литије), већ се мало водоосвећење, читање Светог Јеванђеља и молитви, као и кропљење (њива) врши са места код поменутог Крста.

У молитви Господу Богу, коју је читао Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић, следеће речи говоре о суштини обреда: „Одврати наша срца од злих помисли, лечи болеснике, здраве сачувај и укрепи, сваки недуг и сваку рану одагнај од свог народа, даруј земљи плодност, одражавај благо поднебље, укроти ветрове, пошљи земљи кишу у прво време, усади у људе љубав и слогу у мислима, узвиси истину вере, покажи нам пут Твоје побожности, пастире огради, стадо заштити, клиру дај благу нарав, монасима уздржљивост, чистоту онима у девичанству, добар и сложан живот онима који живе у браку, опроштај покајницима, имућнима милосрђе, невољницима помоћ и стрпљење; нахрани сиромашне, старце опаши, младе уразуми, невернике просвети и обрати у Свету истиниту веру,  умири раздоре, разори устанке јереси.“ (Требник, стр. 434)

Свештеници су покропили освећеном водом припремљене струкове жита, говорећи: „Посети, Господе, ову земљу, напој је, обогати је; напој њене бразде и умножи њена жита. Благослов Твој, Господе, да сиђе на ове њиве, да процветају и донесу много плода у име Оца и Сина и Светог Духа.“ Присутне вернике је поздравио и о Празнику беседио јереј Велимир Бирманац.

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац