ВАВЕДЕЊЕ 2017

„У земном животу Преблагословене небесне Покровитељице своје наћи ћете, браћо, да се слагала душа Њена са срцем Њеним, дакле, да је устајала и Она свом душом и свим срцем око свију душевних и срдачних, побожних и н[а]равствених врлина и добротиња, које су је водиле увек путем Божијим к оном високом определењу, што је пало по заслуженој изванредној милости Божијој Њој у део. Али наћи ћете у истом земном животу Њеном и то, да није дошла ни Она на овој земљи до највише Богородичине части без заједнице црквене, јер тек што је прошло било, као што казује Црква наша, три године, већ је уведена била на данашњи дан у велики јерусалимски храм Божији, да се ту отхрани и приправи у заједници црквеној за већи живи храм Бога живога, за Матер Јединородног Сина Божијег, Искупитеља и Спаситеља нашег, Исуса Христа.“ (одломак из беседе Никанора Грујића, бившег православно-српског Епископа пакрачког)

„Када она напуни три године, родитељи, испуњавајући дати завет, свечано одведоше малу Марију у јерусалимски храм. Она сама узиђе уз високе степенице, а на улазу у храм дочека је Првосвештеник и, по откровењу Божијем које је добио за Њу, уведе је у Светињу над светињама. Са собом она, у дотад безблагодатни храм, уведе и благодат Божију, која почива на Њој (Кондак Ваведења). То је био поново саграђени храм у Јерусалиму, на који није силазила слава Божја, као што је некад раније силазила на Скинију, или на Соломонов храм. При храму су постојале одаје предвиђене за девице, и Она је смештена у једну од њих. Међутим, Она је толико времена проводила на молитви у Светињи над светињама, да се слободно може рећи да је живела у њој (друга стихира на Господи воззвах и на Слава и ниње). Украшена свим врлинама, она беше пример необично чистог живота. Свима је била покорна и послушна, никога није повредила, никоме грубу реч рекла, према свима је била љубазна, па чак ни нечистој помисли није давала места (скраћено из [дела:] Св. Амвросије Милански, О Свагдадевствености Дјеве Марије)“ (Свети Јован Шангајски, Православно поштовање Богородице)                                                                                                                                                      

Појашњења ради, цар Соломон је саградио први храм око 950. године пре Христа, што је намеравао још његов отац – цар Давид, чега се није удостојио због свог греха. Соломонов храм су срушили Вавилонци 586. године пре Христа. По окончању вавилонског ропства, други храм је грађен 520-516. године пре Христа. Трећи храм, о коме је овде реч, подигао је Ирод Велики 19. године пре Христа. У њему је пребивала мала Марија, док није поверена свом рођаку Јосифу на чување девства под изговором обручништва. И тај храм је разорен. Римљани су га срушили 70. године. Од његових рушевина је остао Зид плача. Јевреји настоје данас да обнове храм, о чему сада не треба говорити подробно.    

У понедељак, 4. децембра 2017. године, о Ваведењу, када наша Црква празнује Увођење у Храм Пресвете Владичице наше Богородице, у нашем храму је Свету Литургију служио јереј Милош Пешић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали протонамесник Слађан Тубић, Стојан Оморац и чтец Душан Панајотовић, који је прочитао Празнични Апостол.

Уочи Празника су на Бденију појали јереј Душан Грујић, Радан Шарић и Стојан Оморац.

Будући да је у току Божићни пост, велики број верника је приступио исповести и Светој Чаши и причестио се о Ваведењу, али и о Претпразништву Ваведеља у недељу, и у суботу, када је вероучитељ Владимир Козић довео ученике Веронауке из ОШ „Бранко Радичевић“ да се кроз лични опит сусретну и сједине с Богом, о чему на верској настави у школи стичу само теоријска сазнања.

Не треба заборавити да се припрема за достојно причешћивање не односи само на посну врсту телесне хране, већ да је потребна молитва, искрено покајање и исповест пред свештеником грехова почињених делом, речју и мишљу, о чему је у недељу, 3. децембра 2017. године, беседио Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац